ВЕЛИКЕ ПОСЛЕДИЦЕ ПО ЗДРАВЉЕ ЉУДИ

Гајење ГМО производа није ништа ново па тако ни ГМ соје. Од 2000. године у Србији се води оштра борба за сузбијање оваквог вида производње. Али свака забрана доводи и до отпора и другачијег виђења овог проблема па се на једном делу поовршина у Србији „илегално“ гаји ГМ соја. Гајење је у неконтролисаним условима па инспекцијски органи предузимају мере забране и уништавања таквих производа. Поједине општине и градови, међу њима и Шабац, су донели декларацију о забрани гајења ГМО производа. Притисак појединих фармацеутских лобија и трговинских ланаца је велики за легализацију гајења ГМО култура на просторима Србије. Србија је врло мала земља и по мишљењу многих она се може борити само са храном која се производи конвенционалним начином. Врло често је објашњење да гајење ГМО производа, где је употреба глифосата доминантна, појефтињује производњу што је у неким случајевима тачно али уз квалитетну агротехнику ништа много скупља није ни конвенционална производња а приноси су чак и већи. У великом броју случајева због претерано велике количине глифосата приноси су и мањи. Свакако употреба глифосата на чишћењу непољопривредних површина, као и на појединим пољопривредним површинама, где се парцеле припремају за одређену сетву, су још увек оправдане на жалост сведоци смо последица употребе глифосата и гајења ГМО култура у јужноамеричким земљама где становништво већ трпи последице по здравље. Употреба глифосата у гајењу ГМО и није можда проблем у односу на ГМО културе које су отпорне на инсекте. То већ доводи у питање живот пчеле а знамо шта значи пчела и њено опрашивање. Иако је она „савршена“ сигурно не може препознати цвет ГМО биљке од цвета обичне биљке а док је пчеле биће и живота.
Узгој тренутно одобрених култура у ЕУ забрањен је у 19 земаља, од чега 17 на целој територији. То су Аустрија, Бугарска, Грчка, Хрватска, Кипар, Данска, Француска, Холандија,Италиа, Летонија, Литванија, Луксембург, Мађарска, Малта, Немачка, Пољска и Словенија. Две земље су забрану затражиле и добиле забрану само за део територије ““ Белгија за Валонију и Велика Британија за Северну Ирску, Велс и Шкотску.
У свету је 2015. године забележено смањење површина под генетски модификованим културама први пут после готово 20 година , од почетка комерцијалне производње неке ГМ културе 1996. године. Смањење површина под ГМ културама објашњава се тиме што је због пада цена мање површина укупно засејано у свету, укључујући културама које нису генетски модификоване.