Инфо

23. јун 2016.23. јун 2016.
ЦЕНТРАЛНА СВЕЧАНОСТ У МИСИОНАРСКОЈ ГОДИНИ СВЕТОГ ВЛАДИКЕ НИКОЛАЈА

НЕПОРУШИВИ ДУХОВНИ СТУБ

У оквиру обележавања Мисионарске године Светог владике Николаја Велимировића, а поводом троструког јубилеја ““ 135 година од рођења, 60 од упокојења и 25 од преноса моштију омиљеног српског светитеља, Епархија Шабачка је, протекле среде, уприличила централну свечаност.
У Владичанском дому, Епископ шабачки господин Лаврентије примио је директоре основних и средњих школа Епархије, захваливши им на помоћи при увођењу и адаптирању веронауке у школски систем. То је, како је истакао, допринело да веронаука у Шабачкој епархији буде најуспешнија у Србији по броју ученика који је похађају.
- Црква вероанауку не доживљава као средство манипулације, индоктринације и врбовања младих људи, него као неопходни и један од најважнијих сегмената образовног система, својсвен демократским државама света, који помаже да се млади заштите од секти, клерикаризма, верског фанатизма и зилотског црквењаштва, рекао је др Љубомир Ранковић, који је задужен за просветни ресор Епархије.
Директори су нагласили да је неопходна промена концепта веронауке, стварање новог, модернијег и животнијег програма у новим уџбеницима.
У вечерњим часовима, уприличена је Свечана академија, у живописном амбијенту порте храма Свете Тројице на Летњиковцу. Мр Саво Милин, професор реторике на Богословском факултету у Београду и унук проте Лазара Милина, који је својевремено био професор Шабачке гимназије, говорио је о свештеничкој беседи као важном чиниоцу мисије цркве.
У импресивној беседи о Светом владици Николају Велимировићу, академик Матија Бећковић је истакао да Николај није живео свој, већ живот српског народа ““ Онај кога нису примили у Војну школу због уских груди, непоколебљивом вером је своје груди толико проширио да је у њега примио сав људски род. Онај ког због слабашног тела нису примили у Богословију, постао је непорушиви духовни стуб свих богословија.
Говорећи о беседништву Светог Николаја, Бећковић је нагласио да је беседништво усмено песништво ““ Свети Николај је српски Јован Дамаскин, који је свој богомдани песнички дар жртвовао и сав бесцени артизам даровао српској цркви како би јој надокнадио све што је имала, па изгубила у тами векова. И све што је требало да има, па у борби за опстанак није стигла да има. Тако је, готово све што се данас у српској цркве пева, испевао и препевао он сам.
Програм је употпуњен беседом Светог Николаја „О српској мајци“, коју је говорила драмска уметница Весна Павловић и чувеном беседом, коју је, пре 100 година, на Видовдан, у катедрали Светог Павла у Лондону, говорио владика Николај, у извођењу драмског уметника Момира Брадића.
- Када је принц Чарлс дошао у Србију, рекао је да постоје три ствари због којих се диви српскоме народу, једна је Свети владика Николај и беседа коју је одржао у манастиру Светог апостола Павла у Лондону, друга Никола Тесла, а трећа Новак Ђоковић, изјавио је познати глумац.
Домаћин скупа, владика Лаврентије, захвалио је учесницима, уз архипастирски благослов многобројном народу.
Трећа српска армија
Светосавски патриотизам Светог Николаја сведочи писмо Михаила Пупина, које је упутио Николи Пашићу после Првог светског рата: “Оно што је у Средњем веку урадио Свети Сава за Србију пред иностранством, то је ових дана учинио Николај пред аглосаксонцима“. Због заслуга у Првом светском рату, у савезничком свету светититеља су прозвали - Трећа српска армија.
М.Ф.

Најновији број

11. април 2024.

Најновији број
Verified by Visa MasterCard SecureCode
American Express MaestroCard MasterCard Visa
Banka Intesa