АРХИТЕКТУРА ШАПЦА ЈУЧЕ, ДАНАС, СУТРА
ЛИЦЕ ГРАДА КРОЗ ВЕКОВЕ
Различити архитектонски стилови очувани су, макар и делимично, као сведоци времена у којем су настајали, наглашава Татјана Марковић, виши кустос историчар уметности шабачког Народног музеја, која је дипломирала на теми Архитектонско наслеђе града Шапца на одсеку за историју Филозофског факултета у Београду. Катарина Дубљанин, главни градски урбаниста истиче да су циљеви стратегије урбаног развоја постављени кроз иновативни план развоја града, конкурентну економију, квалитет живота, социј
Према истраживањима Татјане Марковић, вишег кустоса историчара уметности Шабачког Народног музеја, архитектонско наслеђе града, барем онај сачувани део настајао је у последњих век и по.
- У том смислу заступљена је балканска профана архитектура половине 19. века, еклектистичка архитектура друге половине истог века, локална варијанта сецесије, модернизма, као и обнова српског стила у архитектури, првих деценија 20. века. Већина, данас углавном јавних објеката, има своју архитектонску и амбијенталну вредност, а посебно бих истакла архитектуру Зеленог венца као објекта који је настао почетком тридесетих година 20. века, са елементима налеђа раније српске архитектуре. Тај тренд је био врло заступљен на објектима широм Србије. Своју неспорну вредност имају и здања данашњег Музеја, Библиотеке шабачке, Архива, Позоришта, Културног центра, Крсмановића куће, Народне банке, кућа проте Јована Павловића и још неколико објеката настајалих до Другог светског рата. Разнородност архитектонских стилова указује на наслеђе настајало у дугом временском периоду, у којем је било и рушилачких момената, али је наша обавеза да се постарамо да очувамо оно што је преостало, те да не дозволимо, макар и минималне „преправке“, без стручног надзора.
Последње значајније девастирање и рушење здања у центру града десило се крајем шездесетих година 20. века. Тада је порушена зграда Жупаније ( налазила се на месту на којем је данас Комерцијална банка), као и читав низ приватних кућа на потезу од данашње Кифле до раскрснице код Општинског суда, како би се створио простор за подизање хотела Слобода. Том приликом прилично је измењен изглед централног градског језгра, нарушена је амбијентална целина стварана претходних стотинак година, али с друге стране отворена је могућност да град добије трг који никада, у смислу пространог платоа, није имао. Град је жив организам, у њему објекти настају и нестају, проблем се јавља када је то стихијски или из немара. Како морамо водити рачуна о традицији, исто тако морамо добро промишљати и савремену архитектуру, јер тим новонасталим објектима остављамо траг у неком будућем наслеђу. Није редак случај да у централним деловима града заједнички егзистирају традиционална и савремена архитектура, али се мора пронаћи адекватан модел паралелног суживота и естетске уједначености. Архитектура је творевина човека, напредује заједно са осталим сегментима друштва и општег развоја, и посве је легитимно да остварења модерног доба добију репрезентативно место у урбаном развоју града, наглашава Марковићева истичући да нових репрезентативних архитектонских решења, барем у ширем центру града, готово да нема.
- Постоји известан број приватних објеката а што се тиче јавних издвојила бих анекс Библиотеке шабачке, значајан из више разлога. То је први објекат у граду подигнут за потребе институције културе, архитектонски је примерен времену и подразумева потребу различитих материјала са транспарентном фасадом која отвара унутрашњи простор ка екстеријеру и обратно, а унутрашњост здања је фунгционална и приведена намени. Одређеним архитектонским елементима повезана је са старосавном зградом некадашњег Владичанског двора, што је добар пример спајања модерног са наслеђем, закључује Татјана Марковић.
По мишљењу Катарине Дубљанин, главног градског урбанисте сви успешни градови се представљају као градови архитектуре. Свој развој јасно су дефинисали у архитектонској политици, будући да је унапређење архитектуре и урбаног развоја велики покретач развоја.
- Ми смо у Шапцу окупили тим стручњака из различитих области, који раде на дефинисању нове стратегије урбаног развоја града Шапца на којој ће се базирати нови Генерални урбанистички план Шапца и Стратегија урбаног развоја која је саставни део Стратегије одрживог развоја Шапца, чија је ревизија у току. Из ових стратешких докумената ће произаћи нови планови и пројекти са којима ће Шабац постати град у коме људи желе да живе и у који желе да се врате.
*Стратегију урбаног развоја смо поставили кроз неколико основних циљева:
*Иновативни план развоја града
*Конкурентна економија
*Квалитет живота
*Социјални баланс
*Заштита животне средине
*Одрживост
*Прилагодљивост града на климатске екстреме
*Поновљивост
*Паметно вођење града
Из свих ових циљева произилази и нова архитектонска политика града, која треба да усмери урбани развој ка визији града коју имамо за наредних 25 година.
Визија града којој тежимо се ослања на примере најуспешнијих градова Европе који су својим примером показали да на овим вредностима треба градити будућност. Основне поставке архитектонске политике дефинишемо кроз ова четири циља:
Идентитет ““ развој идентитета града кроз очување постојећих вредности и развој нових у складном балансу, град по мери својих грађана, град културе, град богате историје и знаменитих људи, град који живи на реци, град конкурентне економије.
Архитектура ““ желимо да промовишемо одрживу архитектуру која ће дати нове вредности, архитектуру која промовише различитост и повезаност истовремено, аритектуру у контексту која на прави начин даје одговоре на различите захтеве, усклађује све потребе и кроз интегрални присуп моделује окружење. Фасаде зграда су лице града, оне су с једне стране зид нашег интимног простора, а на другој страни чине зид нашег јавног простора, простора у коме шетамо, дружимо се, сусрећемо, тргујемо... Колико нам је важно како изгледа његова унутрашња страна, треба да нам буде још важније како он изгледа споља. Фасаде својом естетиком едукују, формирају дух места, карактер простора. Желимо да унапредимо архитектуру индивидуалног као и колективног становања, да промовишемо квалитетна, иновативна решења. Да укажемо на значајну социјалну компоненту нових урбаних структура. Нови урбани блокови треба буду отворени и флексибилни, да промовишу приступачност, толеранцију и различитост.
Урбани простори - желимо да креирамо урбане просторе и урбане пејзаже високих стандарда, који ће да омогуће грађанима разноврсносне активности. Повећати квалитет живота, предпоставља нову хијерархију у планирању града: најпре планирати активности ““ урбани живот, онда урбане просторе и најзад зграде - објекте, све у финој спрези. Желимо добре услове за пешаке, пуно места где можете квалитетно да проведете време са својом породицом, просторе који вас привлаче, који вам пружају могућност за различите активности, просторе у којима се осећате сигурно и удобно, просторе високих естетских критеријума, који подстичу на дружење, где се сусрећу различите социјалне категорије. У граду сви треба да имају осећај припадности. Зеленило и вода ““ „плаво-зелене зоне“ ““ треба да буду део идентитета града. Плућа овог града чине и јавни паркови као и приватне градске баште као један систем. Неговати однос према уређеном зеленилу као основни постулат градског живота. Вода као извор живота свакако треба да постане важан мотив у креирању урбаних простора. Остварити дугогодишљу тежњу града да „изађе на реку“ ““ на остварењу овог циља већ увелико радимо кроз велики пројекат Савапарк. Однос града према својој обали је најбоља слика степена развијености и друштвених вредности заједнице. Уређењем овог простора желимо да ту слику променимо. Грађанима треба више простора за одмор у пријатном, зеленом окружењу, простори за рекреацију и забаву на отвореном, више купалишта. Треба подстицати коришћење бицикла као превозног средства уместо аутомобила, побољшати јавни превоз, смањити број паркираних аутомобила на градским улицама. Унапредити девастирана подручја града, развити нове урбане просторе на принципима одрживог развоја.
Процеси ““ желимо да развијемо процесе који ће да омогуће стварну партиципацију грађана у креирању урбаних активности и простора. Грађани су корисници свих наших планова и власници овог града, имају право да учествују у изради урбанистичких планова, али и обавезу да чувају јавни простор, да свој приватни простор схвате као део заједничког простора, да припадају ширем контексту и да својом кућом и својим двориштем доприносе свеукупној слици града.
Реализацијом градског Трга, започетом реконструкцијом Великог парка, планом за Савапарк, град је показао да су потребе грађана на првом месту, да квалитетна архитектура, иновативна решења, уређење јавног простора, битно доприносе добром осећају људи, осећају припадности, добром утиску који град оставља на посетице. Све то гради идентитет града, каже Катарина Дубљанин.
- У том смислу заступљена је балканска профана архитектура половине 19. века, еклектистичка архитектура друге половине истог века, локална варијанта сецесије, модернизма, као и обнова српског стила у архитектури, првих деценија 20. века. Већина, данас углавном јавних објеката, има своју архитектонску и амбијенталну вредност, а посебно бих истакла архитектуру Зеленог венца као објекта који је настао почетком тридесетих година 20. века, са елементима налеђа раније српске архитектуре. Тај тренд је био врло заступљен на објектима широм Србије. Своју неспорну вредност имају и здања данашњег Музеја, Библиотеке шабачке, Архива, Позоришта, Културног центра, Крсмановића куће, Народне банке, кућа проте Јована Павловића и још неколико објеката настајалих до Другог светског рата. Разнородност архитектонских стилова указује на наслеђе настајало у дугом временском периоду, у којем је било и рушилачких момената, али је наша обавеза да се постарамо да очувамо оно што је преостало, те да не дозволимо, макар и минималне „преправке“, без стручног надзора.
Последње значајније девастирање и рушење здања у центру града десило се крајем шездесетих година 20. века. Тада је порушена зграда Жупаније ( налазила се на месту на којем је данас Комерцијална банка), као и читав низ приватних кућа на потезу од данашње Кифле до раскрснице код Општинског суда, како би се створио простор за подизање хотела Слобода. Том приликом прилично је измењен изглед централног градског језгра, нарушена је амбијентална целина стварана претходних стотинак година, али с друге стране отворена је могућност да град добије трг који никада, у смислу пространог платоа, није имао. Град је жив организам, у њему објекти настају и нестају, проблем се јавља када је то стихијски или из немара. Како морамо водити рачуна о традицији, исто тако морамо добро промишљати и савремену архитектуру, јер тим новонасталим објектима остављамо траг у неком будућем наслеђу. Није редак случај да у централним деловима града заједнички егзистирају традиционална и савремена архитектура, али се мора пронаћи адекватан модел паралелног суживота и естетске уједначености. Архитектура је творевина човека, напредује заједно са осталим сегментима друштва и општег развоја, и посве је легитимно да остварења модерног доба добију репрезентативно место у урбаном развоју града, наглашава Марковићева истичући да нових репрезентативних архитектонских решења, барем у ширем центру града, готово да нема.
- Постоји известан број приватних објеката а што се тиче јавних издвојила бих анекс Библиотеке шабачке, значајан из више разлога. То је први објекат у граду подигнут за потребе институције културе, архитектонски је примерен времену и подразумева потребу различитих материјала са транспарентном фасадом која отвара унутрашњи простор ка екстеријеру и обратно, а унутрашњост здања је фунгционална и приведена намени. Одређеним архитектонским елементима повезана је са старосавном зградом некадашњег Владичанског двора, што је добар пример спајања модерног са наслеђем, закључује Татјана Марковић.
По мишљењу Катарине Дубљанин, главног градског урбанисте сви успешни градови се представљају као градови архитектуре. Свој развој јасно су дефинисали у архитектонској политици, будући да је унапређење архитектуре и урбаног развоја велики покретач развоја.
- Ми смо у Шапцу окупили тим стручњака из различитих области, који раде на дефинисању нове стратегије урбаног развоја града Шапца на којој ће се базирати нови Генерални урбанистички план Шапца и Стратегија урбаног развоја која је саставни део Стратегије одрживог развоја Шапца, чија је ревизија у току. Из ових стратешких докумената ће произаћи нови планови и пројекти са којима ће Шабац постати град у коме људи желе да живе и у који желе да се врате.
*Стратегију урбаног развоја смо поставили кроз неколико основних циљева:
*Иновативни план развоја града
*Конкурентна економија
*Квалитет живота
*Социјални баланс
*Заштита животне средине
*Одрживост
*Прилагодљивост града на климатске екстреме
*Поновљивост
*Паметно вођење града
Из свих ових циљева произилази и нова архитектонска политика града, која треба да усмери урбани развој ка визији града коју имамо за наредних 25 година.
Визија града којој тежимо се ослања на примере најуспешнијих градова Европе који су својим примером показали да на овим вредностима треба градити будућност. Основне поставке архитектонске политике дефинишемо кроз ова четири циља:
Идентитет ““ развој идентитета града кроз очување постојећих вредности и развој нових у складном балансу, град по мери својих грађана, град културе, град богате историје и знаменитих људи, град који живи на реци, град конкурентне економије.
Архитектура ““ желимо да промовишемо одрживу архитектуру која ће дати нове вредности, архитектуру која промовише различитост и повезаност истовремено, аритектуру у контексту која на прави начин даје одговоре на различите захтеве, усклађује све потребе и кроз интегрални присуп моделује окружење. Фасаде зграда су лице града, оне су с једне стране зид нашег интимног простора, а на другој страни чине зид нашег јавног простора, простора у коме шетамо, дружимо се, сусрећемо, тргујемо... Колико нам је важно како изгледа његова унутрашња страна, треба да нам буде још важније како он изгледа споља. Фасаде својом естетиком едукују, формирају дух места, карактер простора. Желимо да унапредимо архитектуру индивидуалног као и колективног становања, да промовишемо квалитетна, иновативна решења. Да укажемо на значајну социјалну компоненту нових урбаних структура. Нови урбани блокови треба буду отворени и флексибилни, да промовишу приступачност, толеранцију и различитост.
Урбани простори - желимо да креирамо урбане просторе и урбане пејзаже високих стандарда, који ће да омогуће грађанима разноврсносне активности. Повећати квалитет живота, предпоставља нову хијерархију у планирању града: најпре планирати активности ““ урбани живот, онда урбане просторе и најзад зграде - објекте, све у финој спрези. Желимо добре услове за пешаке, пуно места где можете квалитетно да проведете време са својом породицом, просторе који вас привлаче, који вам пружају могућност за различите активности, просторе у којима се осећате сигурно и удобно, просторе високих естетских критеријума, који подстичу на дружење, где се сусрећу различите социјалне категорије. У граду сви треба да имају осећај припадности. Зеленило и вода ““ „плаво-зелене зоне“ ““ треба да буду део идентитета града. Плућа овог града чине и јавни паркови као и приватне градске баште као један систем. Неговати однос према уређеном зеленилу као основни постулат градског живота. Вода као извор живота свакако треба да постане важан мотив у креирању урбаних простора. Остварити дугогодишљу тежњу града да „изађе на реку“ ““ на остварењу овог циља већ увелико радимо кроз велики пројекат Савапарк. Однос града према својој обали је најбоља слика степена развијености и друштвених вредности заједнице. Уређењем овог простора желимо да ту слику променимо. Грађанима треба више простора за одмор у пријатном, зеленом окружењу, простори за рекреацију и забаву на отвореном, више купалишта. Треба подстицати коришћење бицикла као превозног средства уместо аутомобила, побољшати јавни превоз, смањити број паркираних аутомобила на градским улицама. Унапредити девастирана подручја града, развити нове урбане просторе на принципима одрживог развоја.
Процеси ““ желимо да развијемо процесе који ће да омогуће стварну партиципацију грађана у креирању урбаних активности и простора. Грађани су корисници свих наших планова и власници овог града, имају право да учествују у изради урбанистичких планова, али и обавезу да чувају јавни простор, да свој приватни простор схвате као део заједничког простора, да припадају ширем контексту и да својом кућом и својим двориштем доприносе свеукупној слици града.
Реализацијом градског Трга, започетом реконструкцијом Великог парка, планом за Савапарк, град је показао да су потребе грађана на првом месту, да квалитетна архитектура, иновативна решења, уређење јавног простора, битно доприносе добром осећају људи, осећају припадности, добром утиску који град оставља на посетице. Све то гради идентитет града, каже Катарина Дубљанин.
Љ. Ђукић
Најновији број
18. април 2024.
