АКЦИЗЕ КРОЈЕ ЦЕНЕ

На сваких шест месеци, у складу са тредном приближавања цена дуванских производа у Србији са овом врсте робе у Европској унији, повећава се висина износа акцизе на цигарете. Пред друго овогодишње усклађивање, догодио се прави мали рат дуванџија. Најаве поскупљења, повлачење одлука, па опет нови захтеви за већим ценама, довели су до тога да су цигарете „БАТ-а“ , „Творнице духана Ровињ“ и „Филип Мориса“ од 1. јула скупље за десет динара. У структури малопродајне цене дуванских производа, акцизе и ПДВ учествују са скоро 80 одсто. Према проценама, приходи од продаје ове робе српском буџету доносе око 980 милиона евра годишње, односно представљају 12 одсто приходне стране буџета. Због тако великог колача ни не чуди што држава на све начине покушава да сузбије нелегалан промет дувана и дуванских производа. Један вид борбе је спречавање илегалног увоза цигарета из Македоније, где су цигарете, у просеку, јефтиније за 30 до 50 одсто у односу на Србију. Други вид борбе огледа се у сузбијању нелегалног промета и продаје обичног дувана, који се, у великом обиму, гаји на подручју Шапца. Разговарали смо са једним од произвођача који нам је објаснио због чега је принуђен да део производње продаје препродавцима који дуван касније нелегално дистрибуирају.
- Свако повећање акциза на цигарете свима у ланцу доноси проблеме. Купцима више цене паклица, произвођачима ниже цене дувана, а дуванџијама смањене приходе. Процес изгледа овако: држава повећа акцизу, па се одмах потом дуванска индустрија труди да дуван који откупљује од нас сврста у нижу класу и тиме обори цену како би надоместила губитке и спречила велико повећање цена својих производа. Произвођачи су у проблему, јер имају потписане вишегодишње уговоре са дуванџијама, те је готово немогуће избећи сврставање нашег производа у нижу класу. Због тога смо принуђени да део дувана продајемо на „црно“, односно покушавамо да смањимо губитке. Купцима то иде на руку, јер их 20 завијених цигарета не кошта више од 80-90 динара, односно дупло су јефтиније од индустријских. До пре неколико месеци смо дуван слали у све крајеве Србије брзом поштом, али је тај ланац прекинут. Сада сами, или уз посреднике, пласирамо дуван, а у сталном смо страху од полиције, јер на нас мотре више него на дилере дроге. Ризик се за сада исплати, јер казне, по правилу, нису драстичне, а, Богу хвала, можемо и даље да рачунамо на стару „ајде да се договоримо“ полицијску методу. Докле ћемо издржати не знам, али у ситуацији када је пољопривреда на коленима не желимо да одустанемо од борбе која нам пружа могућност да живимо као људи, каже један од произвођача дувана из Мачве.
„Ако паклица цигарета кошта 230 динара, од те цене држави иде 20 одсто ПДВ-а, односно 46 динара. На то се додаје „специфична акциза“, која од 1. јула износи 61,72 динара по паклици. Пропорционална „ад валорем“ акциза износи 33 одсто од малопродајне цене или 75. 9 динара. Када се све сабере, удео акциза и пореза у укупној цени учествује са 79 одсто или 183,62 динара. Произвођачима цигарета остаје нешто више од 46 динара којих морају да намире производњу, дистрибутере и трговце.“