ПОЛА ВЕКА ВРЕДНОГ РАДА

Првог дана јула, сада већ давне, 1964. године Ратко Радовић, тада најмађи занатлија у шабачко-ваљевском округу, отворио је у Карађорђевој улици у Шапцу радњу. Неколико месеци касније, у децембру, венчао се са Бранком и њихово животно путешествије трајало је равно 51 годину. Бранка је наставила да живи свој, али и живот радње у Карађорђевој после Раткове смрти прошле године.
А, та радња донела је све оно што нормалан живот доноси и може да донесе породици. Ни мање ни више, ова радња 52 године живи свој живот заједно са нашим градом и Шапчанима. И, углавном, доноси лепе, топле људске приче.
- Ја сам била задужена за радњу, а супруг је дане проводио у нашој радионици. Мало му је било 24 сата, њему је посао са кожом био одмор. Производили смо путне торбе, сарачке производе, каишеве, новчанике. Све што је било изложено у радњи, произведено је у нашој радионици ““ започиње причу са нама Бранка.
Сада је цео посао пао на Бранку. Има сараднике који спремају робу за радњу, а она време проводи у њој и радо се присећа свих лепих тренутака. А, било их је много више него оних других.
- Некада смо имали по пет, шест радника, ученика на занату, и нико од њих није остао у овом послу. Наш занат је леп, и ми смо проживели леп живот захваљујући њему. Штета што младе занати више не занимају ““ каже Бранка.
Поред продаје у радњи, Бранка, иако „гази“ већ 74 годину, уради све што може. Седне у кола, оде по набавку, испоручи робу, одради неку ситну поправку колико зна и може.
- За све ове године ми смо лепо радили и никада се нисмо жалили. Никада нисмо имали проблеме. Све обавезе смо на време извршавали. Не могу да замислим живот без ње - додаје наша саговорница.
И не жали се Бранка ни на кризу, ни на куповну моћ, или немоћ. Каже да планира још да ради, барем још неколико година.
- Радња је преписана на ћерку Ану. Надам се да ће некако да настави наш посао. Рукомет ју је одвео на другу страну, али и она има жељу да настави породични посао. За сада уопште не размишљам шта ће у будућности бити са нашом радњом ““ истиче Бранка.
Вредан рад, труд, поштење и поштовање најважније су ствари да би оваква радња и занат опстали.
- И поверење. Све те вредности смо стекли у радњи, а захваљујући томе радња опстаје. Мора много да се ради, али тај рад, на крају се исплати и донесе пуно радости ““ каже на крају приче о малој ташнерској радњи у Карађорђевој улици Бранка Радовић.
ВРЕДАН ЗАНАТ
Колико је вредан зната говори и податак да смо Бранки донели један каиш, познатог бренда, који је већ два пута био на рекламацији. Бранка га је поправила и функционише без проблема.
- Често нам дођу муштерије које су код нас купили управо каиш и то пре 20 година и фали и гајка. Неће људи да се одрекну каиша који је толико стар, јер је квалитетан ““ каже Бранка Радовић.