ЖЕТВА 2016. У МАЧВИ
СЕЉАЦИ ПРИЖЕЉКУЈУ СУНЦЕ И МИЛОСТ БОЖЈУ
Држава их је издала, кажу, а лепо време би помогло да богат овогодишњи род пшенице што пре сместе на сигурно. После шта Бог да...
На моменте жарко лето и зрела пшеница измамили су велики број жетелаца на њиве. Мачвани упоређују жетву са великом битком. Овог пута “боре се“ за свако зрно хлебног жита. Без обзира што се мало радују. Жетвени дани су одувек били за радовање али овог пута није тако. Шта више. пуно је незадовољства, апатије па и револта због цене која, сада већ са сигурношћу истичу не“покрива“ њихова улагања. Практично, кажу да је цена понижавајућа, тако да је њихов велики труд на овај начин обесмислен.
Први откоси хлебног жита ( најпре јечма ) пали су пре кише и невремена које није мимоишло ни овај крај. Отуда и велика журба да се најзначајнији летњи посао на њиви што пре заврши. Време баш није наклоњено жетеоцима јер киша прекида посао и смањује богат род који нажалост, кажу ратари није адекватно награђен. С друге стране велико залагање и бројна жетвена механизација, без обзира што није у идеалном стању допринели су брзом обављању важног посла.
- Како да будемо задовољни на цену од 13 до 15 динара по килограму. То није довољно имајући у виду да су улагања пет пута већа. Све је поскупело, а само је цена наше пшенице нижа у односу на прошлу годину. Како онда да исплаћамо све рачуне и заснујемо нову производњу, пита се пољопривредник Бранко Максимовић из Штитара. Лично је сејао хектар јечма и два пшенице. Приносом је задовољан и креће се у просеку нешто више од шест тона по хектару али због депресивне цене, осим мањег дела пшенице за личну потребу, остало намерава да употреби за сточну храну.
- То баш није хумано али сматрам да ће колико-толико умањити нашу штету на овој производњи. С друге стране можда најбољи доказ о економској неисплативости пшенице је у чињеници да многи напуштају ову производњу и посвећују се воћарству, које је у овом моменту исплативије, додаје Максимовић.
Активности стручњака, превасходно селекционара усмерене су на “стварање“ високоприносних сорти пшенице на уштрб квалитета. То једноставно не иде једно с другим, а складиштари плаћају искључиво тежину предате пшенице.
- Једноставно и само тржиште је наметнуло такву тактику. И наши стручњаци, који ниучему не заостају за селекционарима страних компанија које овде продају семе, се труде да произведу нове сорте пшенице које ће дати првенствено већи принос. Ту нам је могу поуздано рећи тешко наћи премца у свету. Шта више многе наше сорте пшенице побеђују на огледима у свету, каже агроном Младен Игњатовић, запослен у Научном Институту за ратарство и повртарство у Новом Саду.
Игњатовић тврди да је у овогодишњој жетви посебно уочљива појава, високородних сорти пшенице. Уочљиве су и болести зрна, јер су многи произвођачи у тежњи за остварењем каквог таквог профита избегли неко неопходно третирање у заштити зрна од инсеката. С друге стране велико је питање квалитета рода и колико се од тог зрна може добити брашна.
Ове године у шабачком крају има довољно комбајна и било је потребно само неколико радних дана да радови буду окончани брзо и квалитетно. Није заостајала за потребом ни друга пољопривредна механизација, гориво и мазиво. Има их довољно. Истина је и то да се посебно у Мачви, тражила приколица више али то је кажу због тога што би сви хтели одједном да заврше жетву и зрно што пре сместе на сигурно. Највише је оних који га лагерују у силосе или сопствене амбаре. Мањи број се одлучује за продају, а све гласнији су и они који тврде да ће доста хлебног зрна, овогодишњег рода завршити као сточна храна.
Први откоси хлебног жита ( најпре јечма ) пали су пре кише и невремена које није мимоишло ни овај крај. Отуда и велика журба да се најзначајнији летњи посао на њиви што пре заврши. Време баш није наклоњено жетеоцима јер киша прекида посао и смањује богат род који нажалост, кажу ратари није адекватно награђен. С друге стране велико залагање и бројна жетвена механизација, без обзира што није у идеалном стању допринели су брзом обављању важног посла.
- Како да будемо задовољни на цену од 13 до 15 динара по килограму. То није довољно имајући у виду да су улагања пет пута већа. Све је поскупело, а само је цена наше пшенице нижа у односу на прошлу годину. Како онда да исплаћамо све рачуне и заснујемо нову производњу, пита се пољопривредник Бранко Максимовић из Штитара. Лично је сејао хектар јечма и два пшенице. Приносом је задовољан и креће се у просеку нешто више од шест тона по хектару али због депресивне цене, осим мањег дела пшенице за личну потребу, остало намерава да употреби за сточну храну.
- То баш није хумано али сматрам да ће колико-толико умањити нашу штету на овој производњи. С друге стране можда најбољи доказ о економској неисплативости пшенице је у чињеници да многи напуштају ову производњу и посвећују се воћарству, које је у овом моменту исплативије, додаје Максимовић.
Активности стручњака, превасходно селекционара усмерене су на “стварање“ високоприносних сорти пшенице на уштрб квалитета. То једноставно не иде једно с другим, а складиштари плаћају искључиво тежину предате пшенице.
- Једноставно и само тржиште је наметнуло такву тактику. И наши стручњаци, који ниучему не заостају за селекционарима страних компанија које овде продају семе, се труде да произведу нове сорте пшенице које ће дати првенствено већи принос. Ту нам је могу поуздано рећи тешко наћи премца у свету. Шта више многе наше сорте пшенице побеђују на огледима у свету, каже агроном Младен Игњатовић, запослен у Научном Институту за ратарство и повртарство у Новом Саду.
Игњатовић тврди да је у овогодишњој жетви посебно уочљива појава, високородних сорти пшенице. Уочљиве су и болести зрна, јер су многи произвођачи у тежњи за остварењем каквог таквог профита избегли неко неопходно третирање у заштити зрна од инсеката. С друге стране велико је питање квалитета рода и колико се од тог зрна може добити брашна.
Ове године у шабачком крају има довољно комбајна и било је потребно само неколико радних дана да радови буду окончани брзо и квалитетно. Није заостајала за потребом ни друга пољопривредна механизација, гориво и мазиво. Има их довољно. Истина је и то да се посебно у Мачви, тражила приколица више али то је кажу због тога што би сви хтели одједном да заврше жетву и зрно што пре сместе на сигурно. Највише је оних који га лагерују у силосе или сопствене амбаре. Мањи број се одлучује за продају, а све гласнији су и они који тврде да ће доста хлебног зрна, овогодишњег рода завршити као сточна храна.
Љ.Ђ.
Најновији број
18. април 2024.
