Инфо

30. јун 2016.30. јун 2016.
РЕПОРТЕР „ГЛАСА ПОДРИЊА“ СА ШАБАЧКИМ „АЈКУЛАМА“

НАШ СПОРТ ЈЕ ВИТЕШКИ

“Шабачке ајкуле“, додуше са другим именом, постоје од 2003. године. За овај спорт мораш да будеш велики ентузијаста и помало луцидан. Колико год мислили да је то груб спорт, није
Да је Шабац град спорта то је познато и ван граница наше Србије, али да постоји клуб попут “Шабачких ајкула“, мало ко је могао да верује. У време када се све претворило у неку, унапред изгубљену, трку за материјалним вредностима, када су идоли младости ријалити звезде, спонзоруше, естрада најниже врсте и, што не рећи, политика, у нашем граду живи и ради клуб таквих ентузијаста да би пре завредели учешће у рубрици „Веровали или не“, него на спортским странама.
“Шабачке ајкуле“, додуше са другим именом, постоје од 2003. године. Није било ни дресова, ни опреме, све се сводило на примену виђеног на Трећем каналу РТС. Амерички фудбал је спорт који се од старта није нешто нарочито примио на европском тлу, али то се драстично мења последње две деценије. Да ли захваљујући добром маркетингу, атрактивношћу или нечем другом, за веома кратко време, постаје популарнији од, нпр. рагбија. У Србији постоје три лиге, а колико смо занимљиви довољно говори податак да се у нашим лигама такмиче и страни клубови.
- Старт америчког фудбала у Србији је био више него успешан. Прича која је пратила повој нашег спорта била је одлична, атрактивна, а легенде о томе да је ово груб спорт и да у њему учествују само грубијани, кршни момци, брзо су пале у воду. Атрактивност, динамичност, стратегија, све су то детаљи који су учинили да амерички спорт постане све популарнији. Не смемо да заборавимо да у врхунске српске клубове, који постижу одличне резултате и у Европи, редовно долазе амерички играчи ““ прича тренер „Ајкула“ Дарко Штаблер из Сремске Митровице који је чак 30 година у америчком фудбалу, што као гледалац, а касније и играч, што као тренер.
И стварно, делимичним погледом на наше „Ајкуле“, утврђујемо да је амерички фудбал створен за све узрасте и све “категорије“. Има ту и кршних људи, да не поверујете коликих, а има и мршавих, рекли би ““ штиглића. Дебели су исто добродошли, као и високи, ниски, млађи и они старији. А, најстарији међу „Ајкулама“ је Марко Леповић, који се приближава 40-тој години. Поред тога што је активан играч, уједно је и председник клуба, благајник, такорећи човек за све.
- За овај спорт мораш да будеш велики ентузијаста и помало луцидан. Углавном све сами финансирамо - опрему, тренинге, путовања. Не бунимо се, функционишемо и боримо се како знамо и умемо. Да смо имали мало више среће, још прошле године бисмо се пласирали у виши ранг, али нисмо је имали, а ове смо у четвртфиналу у Бору изгубили важан меч и домаћин је заслужено отиша даље ““ каже Леповић.
А, добро су се „потукли“ у том Бору. Играло се мушки. Пуцало је на све стране. Када истекне време сумирају се резултати, пребројавају ране и модрице, спласне адреналин. До тада љути противници, од сада другари уз чврст стисак руке.
- Колико год мислили да је то груб спорт, није. Има много спортова који су грубљи и опаснији по играче. Имамо добру опрему, а и штитимо једни друге. Витештво је главна карактеристика нашег спорта ““ додаје Леповић.
Прошле, 2015. године, покренута је најмлађа селекција клуба, у којој учествују дечаци и девојчице узраста до 15 година, који играју тзв. бесконтактни амерички фудбал ““ флег фудбал. Иако их је било само петорица ““ Данијел Иљић, Михаило Петровић, Александар Полић, Милош Милошевић и Немања Јеремић, на два јака турнира су остављали срце и последњу кап зноја и крви на теренима у Сремској Митровици и у Шапцу. Ову сезону нисмо имали ту селекцију, али од септембра месеца се креће у озбиљан рад, а ствар у своје руке узимају Марко Станковић и Милан Јокић.
- Флег фудбал је нешто што се у Европи и свету, а пре свега Америци као колевци нашег спорта, игра и на професионалном нивоу у свим узрасним категоријама. То је неки вид увода у причу о америчком фудбалу и његовим основама. Кроз године рада се стичу неопходна знања која су потребна за рад у старијим узрасним категоријама у којима се учи и контакт фудбал. Сматрам да Станковић, који је од почетка у америчком фудбалу у Србији као играч, и Јокић, који очекује лиценцу оперативног тренера америчког фудбала, имају одлично знање које могу да пренесу на млађе категорије - истакао је Леповић.
Поред свега наведеног, амерички фудбал има једну велику ману. Барем се нама тако чини. Ради се о томе да је веома скуп. Екипа треба да има око 30 играча, исто толико комплета опреме ““ кацига, штитника, дресова, копачки. Раније су постојале две лиге ““ са опремом и без опреме. И све су то прегурале наше Ајкуле. Сада се боре како знају и умеју. Свакога од њих то кошта, али се апсолутно нико не жали и „не проклиње судбину“. Задовољни су оним што имају, срећни што су у прилици да дају да би играли.
- Јесте скуп, али то није разлог да одустанемо од њега. Амерички фудбал нам донаси много више него што узима. С друге стране, овај спорт има неке јединствене ритуале којих нема у другим и то нас чини посебним ““ истиче Леповић и додаје да је једна од тих особености и то да сваки меч америчког фудбала у Србији почиње интонирањем српске химне „Боже правде“ и поздрављањем играча.
Што се тиче даљих активности, до краја године планирано је јуниорско такмичење узраста до 19 година, као и сениорског „флег“ такмичења. Када је реч о новим члановима, позив је увек отворен за све момке, били они велики или мали. Све информације о томе су доступне на фејсбук страници „Ајкула“ или на њиховом сајту њњњ.сабацсхаркс.цом.
ГРАД ИМА СЛУХА
- Град и његови спортски руководиоци, од поновног оснивања нашег клуба имају доста више слуха и поштовања. Помажу колико могу кроз додатне програме финансирања. Средства су далеко од оних која су нам неопходна за потпуно неометано функционисање клуба, али довољна да се покрију кључни трошкови према Српској асоцијацији америчког фудбала и да сениорски састав нема проблема са гостовањима. Имамо одличну сарадњу са фудбалским клубовима “Мачва“ и “Савацијум“, Спортски савез Шапца је увек излазио у сусрет, као и Јавно предузеће “Спортски центар“. Надамо се да ће се та сарадња наставити и у наредним годинама додаје Марко Леповић.
„Морам да играм“
Један од детаља са недавне утакмице у Бору довољно говори о томе какве су наше „Ајкуле“. Рекли смо већ да се играло чврство, мушки, са пуно контаката. Када је такав меч, десе се и повреде. Тако се повредио један наш играч. Посумњало се да му је палац на руци сломљен. Када је на полувремену предложено да га превезу до болнице, сниме и евентуално ставе гипс, он се само насмејао и рекао: „Како да идем када почиње друго полувреме. Морам да играм“. Ставио је кацигу и ушао у игру. На сву срећу, радило се само о истегнућу тетиве.
Н. К.

Најновији број

28. март 2024.

Најновији број
Verified by Visa MasterCard SecureCode
American Express MaestroCard MasterCard Visa
Banka Intesa