ГОДИШЊИЦЕ
СЕДМИ ЈУЛИ ЈОШ УВЕК ИНСПИРИШЕ
Пре 75 година, у Белој Цркви, на Ивањдан, Жикица Јовановић ““ Шпанац са друговима, “дао је знак“, испаливши хитац, да оружана борба против окупатора може да почне. Тако је и било, убрзо дигла се цела Југославија. У Ваљеву је основан први партизански одред. Мачвански одред био је трећи у Југославији.
По ослобођењу Југославије народ није заборавио Одлуку ЦК КПЈ од 4. јула 1941. о дизању устанка против окупатора и Жикицин “хитац“, као знак да је почела одсудна битка за слободу. Ова два датума, 4. и 7. јули, постали су симбол борбе за слободу и најважнији државни празници, и увек врло свечано обележавани. Грађани су, а нарочито омладина, врло организовано обележавали ове датуме ““ посећивали су спомен гробља и попришта великих битки и припремали широк забавни и спортски програм. Такав, али заслужан, начин обележавања ових историјских празника трјао је све до 2001. године када је Влада Србије донела одлуку да се ти датуми бришу из наше историје и више не обележавају (?), а уместо њих без одлуке уведени су неки верски празници, и још неки за које се ни данас не зна коме су у част.
Борачка организација Србије није се мирила са оваквом одлуком Владе Србије па су борци наставили да се и даље сваке године окупљају у Белој Цркви на 7. јули и одају пошту својим палим друговима. Такву активност спроводили су и борци шабачког СУБНОРА, многе сродне организације и грађани.
И после 75 година од 7. јула 1941. године овај догађај и данас инспирише многе учеснике, а посебно говорнике. На овогодишњој јулској свечаности говорили су и подсетили нас на све што се тада догађало у Југославији и Европи председник општине Крупањ Иван Исаиловић, поздрављајући присутне, изразио велико задовољство што је ова општина, без обзира на њене материјалне могућности, домаћин овако великом историјском догађају, и обећао да ће општина учинити све да ће идући, и сваки следећи 7. јули, бити још свечаније и садржајније организован, достојан значају историјског догађаја.
По ослобођењу Југославије народ није заборавио Одлуку ЦК КПЈ од 4. јула 1941. о дизању устанка против окупатора и Жикицин “хитац“, као знак да је почела одсудна битка за слободу. Ова два датума, 4. и 7. јули, постали су симбол борбе за слободу и најважнији државни празници, и увек врло свечано обележавани. Грађани су, а нарочито омладина, врло организовано обележавали ове датуме ““ посећивали су спомен гробља и попришта великих битки и припремали широк забавни и спортски програм. Такав, али заслужан, начин обележавања ових историјских празника трјао је све до 2001. године када је Влада Србије донела одлуку да се ти датуми бришу из наше историје и више не обележавају (?), а уместо њих без одлуке уведени су неки верски празници, и још неки за које се ни данас не зна коме су у част.
Борачка организација Србије није се мирила са оваквом одлуком Владе Србије па су борци наставили да се и даље сваке године окупљају у Белој Цркви на 7. јули и одају пошту својим палим друговима. Такву активност спроводили су и борци шабачког СУБНОРА, многе сродне организације и грађани.
И после 75 година од 7. јула 1941. године овај догађај и данас инспирише многе учеснике, а посебно говорнике. На овогодишњој јулској свечаности говорили су и подсетили нас на све што се тада догађало у Југославији и Европи председник општине Крупањ Иван Исаиловић, поздрављајући присутне, изразио велико задовољство што је ова општина, без обзира на њене материјалне могућности, домаћин овако великом историјском догађају, и обећао да ће општина учинити све да ће идући, и сваки следећи 7. јули, бити још свечаније и садржајније организован, достојан значају историјског догађаја.
С.С.
Најновији број
25. април 2024.
