ВОЛИМ ЉУДЕ, ВОЛИМ ЖИВОТ

Брзина, прецизност, оштрина ума уз сигурну руку део су свакодневице Гордане Манојловић, чланице Удружења сликара аматера „Круг 10“ и УЛСШ, која се већ доказала као енкаустичар. Стара техника сликања уз употребу боја која се меша са растопљеним воском привукла ју је како због своје апстрактности, тако и због самог начина рада. Топла грејна тела попут пегле, восак и сам начин израде на посебном папиру одавно су привукли њену пажњу и уметнички истраживачки дух.
- Енкаустика је веома интересантна. Осим воска можете комбиновати разне технике. Веома је тешка пошто захтева посебан материјал. Поред папира може да се ради и на платну али на сасвим другачији начин. Комбинујем ту технику у свом „Кругу 10“. На неки начин забавније је ““ каже Гордана.
Пре пар година на самосталној изложби у галерији Удружења „Круг 10“ преко педесет радова привукло је пажњу шабачке уметничке јавности.
- Од тада па до данас тај фонд слика повећао се. Мислим да имам исто толико урађених, па чак и више. Ту су и минијатуре као и радови у уљу. Имам их толико да бих могла да направим сасвим другачију изложбу у односу на прошлу. Све зависи од инспирације у тренутку и жеље шта хоћете да урадите.
Иако може да се ради и четкицом, као што су то радили стари мајстори који су правили иконе, она се и даље држи пегле која је много захтевнија.
- Рад са четкицом ме не привлачи јер са њом радим уља на платну. Ова техника стара је око пет хиљада година, а пре двадесетак година поново је заживела, мада недовољно. Уче је и на академијама али површно. Мене је интересовала управо због тога што носи одређену тежину. Тешко ју је копирати па је вероватно због тога не упражњавају.
Рођена у Панчеву, удата у Шапцу, радни век провела је у економској струци. Сликарству, које је одувек волела, посветила се пре петнаест година када је отишла у пензију. Шабац и околина, својеврсни контраст панчевачкој равници, за њу су непресушна инспирација.
- Увек сам тежила да кад одем у пензију почнем да сликам. Прво сам почела са уљем на платну, а затим и енкаустику. Све сам то радила у кругу куће. Нигде нисам излагала док нисам, на позив Светлане Цеце Жегарац дошла у Удружење „Круг 10“. Нисам се покајала. Предивно ми је. Дају ми инспирацију, дружимо се. На неки начин човек и кад поклекне, кад дође у „Круг 10“ добије неку снагу, инспирацију, све могуће лепе ствари које могу да се дешавају људима поготову у нашим годинама.
Радећи оно што воли предаје се свом душом јер како и сама каже ниједна друга мисао јој не пролази кроз главу па је тако ова техника одлична за све оне жељне одмора од свих брига и проблема данашњице.
- Само желите да видите шта ће да изађе испод те ваше руке, испод те пегле. Човек се опусти тако да не размишља ни о чему. То је толико добра терапија да би на неки начин могла да се примењујемо и у сврхе лечења.
Путовања су непресушан извор инспирације чији делови заврше и на њеним сликама.
- Кад путујем сазнајем много о људима. То ме увек фасцинирало. Волим да спознам те људе, какав им је начин живота, размишљања, која су њихова стремљења и онда их упоређујем са нама. Схватила сам да су уствари сви људи на свету са малим финесама исти. Сви имају исте жеље и сви истом стреме. Када имате много инспирације, када имате тих тема онда можете и деци да предочите много ствари. Увек тежимо нечему што немамо и што није доступно. Мислимо да је увек негде тамо боље. Своје унуке учим да је најлепше овде. Могу да оду да виде али да се врате овамо. Где год да сам била увек сам једва чекала да дођем у Шабац, да се прошетам Масариковом и дођем до Тржнице да би на неки начин срела и овога и онога. То је најлепши део живота. То људи можда не могу да схвате. Ја сам то схватила и тако се понашам. Волим људе, волим живот ““ поручује Гордана.
И док нове замисли навиру Гордана се увелико спрема за своју другу самосталну изложбу. Овога пута Шапчани ће имати прилику да погледају њена уља на платну и да, како сама каже, дају суд у чему је боља.