Инфо

7. јул 2016.7. јул 2016.
ОСВРТ НА ТЕК ЗАВРШЕНУ ЖЕТВУ ПШЕНИЦЕ

ГЛАВОБОЉА И КАД „ПРЕЛИВА“

Никада, као до лета 2016. године жетеоци у Мачви нису били мање весели, а ретко када, као овог лета су пожели рекордне приносе хлебног жита. Зној пољопривредника уз велика улагања понижен ценом
Резултати тек обављене жетве пшенице у шабачком крају још нису дефинитивно сумирани али потпуно је јасно да ће овогодишња журба жетелаца како би што пре завршили најзначајнији летњи посао бити берићетна, као ретко до сада. Многи су остварили изузетно високе приносе ( више од осам тона по хектару ) али просечним приносима ( око шест тона по хектару ) сви су задовољни. С друге стране је квалитет којим не могу бити задовољни ни произвођачи ни откупљивачи. Радост због убирања новог рода посебно је умањила нерационална ( ниска) откупна цена ( око 15 динара за килограм ) којом се углавном тргује, ових дана. Представници жетелачких организација хвале се по медијима да ће бити жита и за извоз, а за домаће потребе не треба страховати.
- Тај проблем у пољопривреди уопште, је дуго присутан, још од Другог светског рата. У почетку се процентуално мање испољавао, а од осамдесетих година на овамо знатно више. Социјални статус грађана, држава је често одржавала депресивном ценом сељачких производа. Што је то чинила више и мањак у државној каси је бивао већи. После “промена“, либерални капитализам и отворено тржиште ту дуго времена осиромашену пољопривреду, изложио је жестокој конкуренцији роба из целог света. То је још више увећало потребу за новчаним улагањима у ову област рада, каже дипломирани економиста ( магистар агроекономских наука ) Светозар Марковић, члан градског Већа Шапца, задужен за пољопривреду и наглашава да су субвенције од 12. 000 динара по хектару, биле значајан стимуланс за посусталу пољопривреду, сада смањене на само 4.000 динара по хектару, ради враћања предизборног дуга Међународном монетарном фонду од два милиона евра. Марковић потенцира да Фонд није условљавао одакле ће бити обезбеђен новац. Тражио је само да се дуг врати по раније утврђеном договору.
- Питање неликвидности државног буџета решава се додатним задуживањем. Кредитор поставља одређене макроекономске пропорције. Он не каже смањите субвенције у пољопривреди. Он каже смањите расходе буџета, а повећајте приходе, додаје Марковић, који је апсолутно против смањења субвенција у пољопривреди, будући да се премирањем и значајнијим подстицањем домаће производње постиже већи обим и вредност производње, а самим тим и већи приход од ПДВ у буџету.
Мишљење овог економског експерта је да има и много других разлога који су “кумовали“ овогодишњој, за жетеоце понижавајућој цени хлебног жита, а ту пре свега треба узети у обзир богати род у окружењу и велике количине пшенице на домаћем и међународном тржишту.
Пољопривредни произвођачи се тешко могу похвалити зарадом и у другим пољопривредним областима рада.
Драган Марковић из Бојића је на 1.007 комада утовљених свиња и 50 јунади, изгубио око 40.000 евра. Милан Поповић из Мачванског Метковића, који је товне свиње продавао у седам тура по двадесетак комада, изгубио је на њима 1.500 тона ђубрива, колико му је било потребно за целокупну годишњу производњу на тридесетак хектара обрадивог земљишта.
-Уверен сам да многи пољопривредници сеју пшеницу по инерцији, јер су то годинама у назад чинили њихови преци. Многи то раде ради прореда и потребе за простирком, јер претежно гаје стоку. Свеједно уложи се много рада и новца, а зарада никаква, каже Бранко Максимовић из Штитара.
Али без обзира на то реална је њихова “претња“да ће излаз из тешке ситуације у којој су се нашли многи потражити у млевењу жита за сточну употребу.
Љ. Ђукић

Најновији број

28. март 2024.

Најновији број
Verified by Visa MasterCard SecureCode
American Express MaestroCard MasterCard Visa
Banka Intesa