Градска башта
ЗДРАВИ ПРОИЗВОДИ СТИГЛИ НА ТРЖИШТЕ
Пројекат градске баште у Шапцу функционише већ годину дана и донео је прве резултате. Више од тридесет корисника земљишта понудили су и своје производе са заједничке огледне парцеле. Боранију, рен, кромпир, тиквице, келераба, блитва, краставци, спанаћ, шаргарепа, першун, рен, чичока, мирођија, босиљак и 14 сорти парадајза ( од тога 6 чери сорти ) понуђени су тржишту. Новац тако зарађен биће уложен великим делом у функционисање огледне парцеле и баште у целини а један део ће бити и уступљен самим корисницима који раде на парцели. Иако су сви производи гајени по принципима органске производње градска башта нема сертификат за то. Дарко Павловић, члан Удружења „Светлост“ која је међу покретачима иницијативе за башту, каже да је сертификација прескупа за мале парцеле.
- Проблем је да тапију на органску производњу могу имати само велики произвођачи док се малим једноставно не исплати да инвестирају у цео процес сертификације те то делује демотивишуће за мала пољопривредна газдинства. Сама држава треба да уведе програм субвенционисања сертификације за све који имају намеру да се баве овим послом и да тако стимулише произвођаче. Вероватно је то разлог зашто се много пољопривредника интересује за органску производњу али се ретко ко одлучи за њу каже Павловић.
Без сертификата градска башта бавиће се органском производњом иако ће се она подводити под традиционалну и пермакултурну производњу. Управни одбор баште наводи да основни циљ и није сертификација производа већ развијање социјалног, инклузивног и еколошког полигона са циљем подизања квалитета живота грађана.
-Ми се дружимо и производимо здраву храну, а да ли ће она имати маркицу или не није битно док смо ми сигурни, а и грађани који од нас узимају производе, да су они произведени по принципима органске производње каже координатор пројекта баште Бранслав Васић.
Колико је њихов пројекат заинтересовао Шапчане говори и податак да су за годину дана од пар ентузијаста дошли до више до четрдесет корисника. И сам град препознао је позитивну улогу њихове идеје па је донирао поред земљишта и 80.000 динара као кофинансирање пројекта ,,Здрава храна сваког дана“ од стране ,,Траг“ Фондације у износу од 317.000 динара.
- Проблем је да тапију на органску производњу могу имати само велики произвођачи док се малим једноставно не исплати да инвестирају у цео процес сертификације те то делује демотивишуће за мала пољопривредна газдинства. Сама држава треба да уведе програм субвенционисања сертификације за све који имају намеру да се баве овим послом и да тако стимулише произвођаче. Вероватно је то разлог зашто се много пољопривредника интересује за органску производњу али се ретко ко одлучи за њу каже Павловић.
Без сертификата градска башта бавиће се органском производњом иако ће се она подводити под традиционалну и пермакултурну производњу. Управни одбор баште наводи да основни циљ и није сертификација производа већ развијање социјалног, инклузивног и еколошког полигона са циљем подизања квалитета живота грађана.
-Ми се дружимо и производимо здраву храну, а да ли ће она имати маркицу или не није битно док смо ми сигурни, а и грађани који од нас узимају производе, да су они произведени по принципима органске производње каже координатор пројекта баште Бранслав Васић.
Колико је њихов пројекат заинтересовао Шапчане говори и податак да су за годину дана од пар ентузијаста дошли до више до четрдесет корисника. И сам град препознао је позитивну улогу њихове идеје па је донирао поред земљишта и 80.000 динара као кофинансирање пројекта ,,Здрава храна сваког дана“ од стране ,,Траг“ Фондације у износу од 317.000 динара.
Најновији број
25. април 2024.
