МАЛА ИНВЕСТИЦИЈА У БУДУЋНОСТ
ЏАНАРИКА-ВОЋЕ ИДЕАЛНО ЗА ПОЧЕТНИКЕ
Уситњене парцеле, миграција из села у град и на крају многе парцеле су остале пусте. Проблеми економске природе довели су до тога да многи рупе у буџету попуњавају пољопривредом, пре свега воћарством. Градским пољопривредницима неке врсте воћа одговарају више а неке мање. Неке врсте воћа намећу се саме као идеално решење.
-Није само што су уситњени поседи, доста поседа има који су практично запарложили, управо што су људи отишли да раде на другим странама, у граду, и не баве се пољопривредом. Не живе у тим домаћинствима и њиве су запарложене. Онда се тражи начин како да се активира таква површина а да не одузима много времена. Друга ствар је што је 70 посто површина у региону са потешкоћама за наводњавање, то јест вода се налази на 50 или још дубље метара. Копање бунара је велика инвестиција и да би се она исплатила мора се бавити интензивно воћарством, врстама као што су малина, јагода, крушка, а то захтева много веће ангажовање људско, односно домаћина који хоће да подигне тај засад. Тако да се џанарика намеће као решење за она домаћинства која немају могућност наводњавања, за она газдинства где су земљишта удаљена од места становања. Јер све што је преко десетак километара прави додатне трошкове. И нарочито за она газдинства чији власници немају много времена да се баве том производњом. Са друге стране она не тражи велику инвестицију, односно много мању ивестицију јер је садни материал по правили јефтинији него што је свих осталих воћних врста, тврди дипломирани инжењер пољопривреде Милорад Јоцковић.
И до садница је лако доћи. На нашем простору имамо расаднике у Мрђеновцу, Добрићу, Липолисту, Коцељеви, Ваљеву. На пијацама, у такозваним кавезима могу се наручити саднице из Трстеника и крушевачког краја. Наравно, то што су расадници регистровани не значи аутоматски да је садни материјал добар. Најбоље је садити у јесен јер је и најгора јесења садња боља је од најбоље пролећне. Под зимском садњом подразумевамо садњу од новембра па чак и јануар, све до кретања вегетације. Практично приликом јесење садње долази до слегања земље, избацују се ваздушни џепови, са падањем кише и снега долази до слегања прекопаног земљишта и све леже лепо око корена.
- Пролећна садња се препоручује када се није стигло са јесењом садњом и када постоји могућност за наводњавање. Један од разлога пролећне садње је крађа садница јер се лакше краду у јесен. Битна је заштита од срна и дивљачи заштитом дебла, специјалним мрежама - које су доста скупе. Ефикасна је рабиц мрежица за фасаде. Добо је користити и папирнате џакове који су двослојни а они трају једну сезону, издрже кишу и снег а шушкање смета срнама и зечевима.То је поготово потребно урадити где постоји близина шуме. У пролеће се врши прекраћивање у узгојни облик. Мислим да је најбоље ићи пирамидалну круну, она најбоља за џанарику. Може се оставити да и сама формира облик али се резидбом постиже и бољи приноси, каже Јоцковић.
Џанарику у у првим годинама треба заштитити од корова, обично то уради механички. Она тражи много мање третирања него било која друга воћна врста. У годинама попут ове, кишним, може да буде мало склона трулежи плода, монилији, тако да се може у цвету истретирати једном или два пута али чак и да се то не уради приноси су такви да не може много да нашкоди.
Џанарика тражи мала улагања приликом заснивања засада, мала улагања приликом редовног одржавања али ниска је и цена плода. Цена је обично око 10 еуроценти по килограму. Међутим, приноси по стаблу су чак и до 100 килограма и буде од 30 до 40 тона по хектару. Тресе се, не бере се, тако да су трошкови брања мали. У сваком случају потребно је уложити око 2.500 евра за хектар засада. За садни материјал Министарство субвенционише 40 процената инвестиције док се за припрему земљишта и мелиоративно ђубрење не добија подстицај. Ипак, најзначајније је да је откуп сигуран.
-Није само што су уситњени поседи, доста поседа има који су практично запарложили, управо што су људи отишли да раде на другим странама, у граду, и не баве се пољопривредом. Не живе у тим домаћинствима и њиве су запарложене. Онда се тражи начин како да се активира таква површина а да не одузима много времена. Друга ствар је што је 70 посто површина у региону са потешкоћама за наводњавање, то јест вода се налази на 50 или још дубље метара. Копање бунара је велика инвестиција и да би се она исплатила мора се бавити интензивно воћарством, врстама као што су малина, јагода, крушка, а то захтева много веће ангажовање људско, односно домаћина који хоће да подигне тај засад. Тако да се џанарика намеће као решење за она домаћинства која немају могућност наводњавања, за она газдинства где су земљишта удаљена од места становања. Јер све што је преко десетак километара прави додатне трошкове. И нарочито за она газдинства чији власници немају много времена да се баве том производњом. Са друге стране она не тражи велику инвестицију, односно много мању ивестицију јер је садни материал по правили јефтинији него што је свих осталих воћних врста, тврди дипломирани инжењер пољопривреде Милорад Јоцковић.
И до садница је лако доћи. На нашем простору имамо расаднике у Мрђеновцу, Добрићу, Липолисту, Коцељеви, Ваљеву. На пијацама, у такозваним кавезима могу се наручити саднице из Трстеника и крушевачког краја. Наравно, то што су расадници регистровани не значи аутоматски да је садни материјал добар. Најбоље је садити у јесен јер је и најгора јесења садња боља је од најбоље пролећне. Под зимском садњом подразумевамо садњу од новембра па чак и јануар, све до кретања вегетације. Практично приликом јесење садње долази до слегања земље, избацују се ваздушни џепови, са падањем кише и снега долази до слегања прекопаног земљишта и све леже лепо око корена.
- Пролећна садња се препоручује када се није стигло са јесењом садњом и када постоји могућност за наводњавање. Један од разлога пролећне садње је крађа садница јер се лакше краду у јесен. Битна је заштита од срна и дивљачи заштитом дебла, специјалним мрежама - које су доста скупе. Ефикасна је рабиц мрежица за фасаде. Добо је користити и папирнате џакове који су двослојни а они трају једну сезону, издрже кишу и снег а шушкање смета срнама и зечевима.То је поготово потребно урадити где постоји близина шуме. У пролеће се врши прекраћивање у узгојни облик. Мислим да је најбоље ићи пирамидалну круну, она најбоља за џанарику. Може се оставити да и сама формира облик али се резидбом постиже и бољи приноси, каже Јоцковић.
Џанарику у у првим годинама треба заштитити од корова, обично то уради механички. Она тражи много мање третирања него било која друга воћна врста. У годинама попут ове, кишним, може да буде мало склона трулежи плода, монилији, тако да се може у цвету истретирати једном или два пута али чак и да се то не уради приноси су такви да не може много да нашкоди.
Џанарика тражи мала улагања приликом заснивања засада, мала улагања приликом редовног одржавања али ниска је и цена плода. Цена је обично око 10 еуроценти по килограму. Међутим, приноси по стаблу су чак и до 100 килограма и буде од 30 до 40 тона по хектару. Тресе се, не бере се, тако да су трошкови брања мали. У сваком случају потребно је уложити око 2.500 евра за хектар засада. За садни материјал Министарство субвенционише 40 процената инвестиције док се за припрему земљишта и мелиоративно ђубрење не добија подстицај. Ипак, најзначајније је да је откуп сигуран.
Најновији број
18. април 2024.
