Инфо

21. јул 2016.21. јул 2016.
СПОРТСКА ПРИЧА И ЖИВОТНА ЛЕКЦИЈА

СПОРТОМ ДО НОВОГ СМИСЛА

Један тренутак туђе немарности, неодговорности, заувек може да промени други живот, чак уништи. Одједном, више ништа није исто, све делује теже, готово немогуће, али психичка снага и одлучност јачи су од свега, само ако их пронађемо у себи. Ко то успе, проналази смисао и суштину
Немањи Бирманчевићу, 28 ““ годишњем суграђанину, туђа немарност, бахата вожња по месту где је дозвољено само кретање пешака, у селу Скупљен, однела је ногу. Депресија и неверица неизбежни су у првим данима и месецима после операције. Свакодневица је мрачна, суморна, а ситуација, наизглед, безизлазна.
- Како дани пролазе, схватите да живот неће бити исти, али није завршен. Најближи су ту око вас, желе да вам врате веру и схватите да, ма како вама било тешко, не смете, немате право њих да разочарате. Узмете штаке и кренете у нови дан... ““ истиче Бирманчевић.
По пресељају у Шабац, пут га води до Удружења параплегичара Мачванског округа (УПМО), а како је и у селу играо фудбал, као и рекреативно стони тенис, спорт се наметнуо као “први каменчић“ у мозаику новог живота.
- Човек који је најзаслужнији што сам кренуо на стони тенис био је Славиша Савић. Својом харизмом сваком од чланова дао је наду и смер. Понудио ми је стони тенис и тако, пре две године, отишао сам на први тренинг.
Прошле су тек две године, а Немања је постао један од важних чинилаца у Стонотениском инвалидском клубу “Мачва“, једном од успешнијих домаћих клубова. На турнире одлазе, уз Бирманчевића, који се такмичи у стојећој категорији 6-7 и Роберт Авдић, Драган Баћановић, односно Ђурђица Ковачевић. Оду у овом саставу, а врате се “тежи“ за понеки пехар и медаљу.
- И даље је дружење, шала, пријатељство оно најважније, а успеси су само “шлаг на торти“. Психичко растерећење и физичка активност најбоља су комбинација за боље расположење. Четири пута недељно тренирамо, са нама раде тренери Алекса Маринковић и Дарко Цвејић. Редовно, после тренинга останемо и још неколико сати играмо за своју душу.
До сада, Немања Бирманчевић, у својој колекцији, има титулу са турнира у Крагујевцу, три сребра и две бронзе, а сезона још траје и нада се да би јесен могао да дочека са још неким одличјем.
- Преостала су још два турнира у оквиру државног првенства, а осим клуба “Спин“ из Новог Сада који је убедљиво најквалитетнији у Србији, са осталим клубовима можемо равноправно да се носимо. На сваком такмичењу много је дербија са нашим спортским пријатељима из Ниша, Крагујевца, Београда, Смедерева ....
Спорт је дивна ствар, не улепшава само садашњост, већ враћа снове, наде, циљеве којима тежимо.
- Волео бих да учествујем на што више јаких турнира, а снове о дресу са државним грбом нико ми неће одузети ““ уверен је Бирманчевић.
Разговор са Немањом завршавамо док пакује опрему за нови тренинг, али ова прича, није само прича о њему. Многа имена могу стати уместо Немањиног и тако је треба схватити. У нашем окружењу, комшилуку живе људи чији је живот претио да напише трагедију, а они су је претворили у драму са срећним крајем. Они треба да инспиришу, не само оне који су у сличној позицији, већ и све нас. Не брините, још сличних прича следи у неким од наредних бројева.
Д. Б.

Најновији број

28. март 2024.

Најновији број
Verified by Visa MasterCard SecureCode
American Express MaestroCard MasterCard Visa
Banka Intesa