ЈУЛСКИ ВРЕМЕПЛОВ

Није то безбојан поток незауставног времена. То је извориште овде насловљеног, на дан 23. јула 2016. године. Српски Верден и Српски Олимп, како све чешће означујем Цер недалеки, имали су целодневно безгласно комуницирање. Бежично и тиховано одвијао се насловљени дијалог. Исписиван је корацима поштовалаца Цера из станишног Шапца, са једне стране као и пријатне церске магме на другој. Невидљив је остао витешки траг наших одважних корака. Истовремено, наши кораци су били савршен след корачнице туризмолога Ане Павловић, чија улога је била водитељска и презентирајућа за јато знатижељних. И као што су акорди корака били бешумни, тако је протицало и зналачко казивање о епопеји минулог у поднебесју завичајне планине.
Рој слушалаца Аниних посвећености Церу увећао се на самом поласку нашим планираним видиковцима, Тројановом и Косанином граду, од планинарског дома “Липова вода“. Уз времешне сениоре нашли су се и средовечни, као и не мала група јуниора-ученика основне школе. Упијајућа и скенирајућа пажња слушалаца била је задивљујућа. Схватили смо да је наш Цер Анино надахнуће и инспирација.
Тријас: Вере! Љубави“! И Наде!... који је пратио и церске јунаке, обогаћен је и једним посебним. Тријасом: Знањем наше суграђанке, које се стицало одговорним студирањем, васпитањем, које се понело из породице и немерљивим поштовањем ове митске и легендарне планине. Учинак Божидара Катића у придобијању благослова градске самоуправе око успостављања аутобуског суботњег поклоњења мелему Цера, током месеца јула и августа, није могао бити лепше крунисан. Ана је у сваком намернику и слушаоцу њених казивања осетила нове емисаре и подвижнике на плану континуираног аутобуског линијског саобраћаја викендом, до планинарске куће “Липова вода“. Овај “корак од седам миља“, био је и најтежи, као и први кораци сваке бебе. Нећемо дозволити да утихне мукотрпно досегнуто.
Поштовање Цера, наше суграђанке Ане је немерљиво. Инспирише и надахњује свим својим подвизивањима, колико и несагледивом посвећеношћу. Осећам потребу да забележим и име возача сопственог аутобуса у овој суботњој одисеји. После незаборавног професора, Јеше Укропине, кога смо из поштовања звали “Чика Јеша“... Душко Валтеровић је прихватио штафетну палицу ПСД “Цер“ у Шапцу, са жељом да допринесе очувању рејтинга Чика Јешиног. Српска Ахилова пета, како сам назвао исконску свесрпску неслогу, наставља своје нездраво поигравање и надаље. Само удружени смо увек најјачи и несаломиви! Осећао сам нескривену радост код возача читавог дана, што је могао бити за воланом сопственог возила, испред поштовалаца недалеке планине.
Успостављена линија вапије за наставком своје узвишене мисије. И кроз месеце по истеку августа, институисаном ће се искрено радовати:
- Деца свих узраста, од предшколског до факултетског!
- Спортске организације и друштва!
- Пензионери, који су све оскуднији, све незадовољнији и нездравији!
Учињено подвизивање, кроз “приближавање“ завичајне лековите и недалеке планине, бележиће громадни учинак Базена, који је у божанској функцији са свим својим разноврсјем чињења. То су базне и несагледиве Функције на плану очувања и унапређења здравља. Безгласан и немерљив превентивни учинак остварује се у нераскидиво сагласју Базена и Лековитости Цера! Ваздух у поднебесју Цера и Церска магма, имају своје алхемично и још недовољно истражено електромагнетно садејство. Квантним учинцима се реализује ово садејство у Церском мелему.
Институисани ЕКОС и одвише дуго планирани Аутопут од Руме до Шапца, нека буду нови и чудесни замајци у убрзаном смањивању броја незапослених у Шапцу, као и подизању Културе живљења у Граду младих и Граду школа! Захвалност потомака биће неизрецива, јер ће радо овде остајати!