Инфо

21. јул 2016.21. јул 2016.
ГРАДСКЕ ПРИЧЕ

КУПАЊЕ КОД МОСТА

Неписано правило је било да сезона купања и пецања почне на Камичку. Камичак, набујао од пролећних киша, потапао је тек олистале врбе. Купали смо се, не признајући да је вода хладна, а змије белоушке нисмо ни примећивали. Пецароши су гласно негодовали, јер смо их ометали нашом виком и скоковима у воду. Рибе смо низали на врбове гране, стављајући на почетак највећу рибу, а ако се низ вукао по путу, то је био прави улов.
Тих година, лета су долазила полако а сигурно. Увече, гледајући у звезде, молили смо се да сутрашњи дан буде сунчан и топао. Будили смо се рано, с ногу доручковали и журили на договорено место. Ишли смо пречицом, преко Вашаришта и морали смо прећи два канала у којима је било пијавица. Често су се хватале за наше ноге, а ми смо их растезали као праћке, пре него што смо успевали да их скинемо. Настављали смо пут, не обраћајући пажњу на крв која се сливала до чланака, мешајући се са блатом и прашином на босим ногама.
Стизали смо задихани, а сусрет са водом је изазивао још веће лупање срца. Сава, велика као море, некако густа, неодољиво нас је мамила. Скидали смо се у трку, бацајући ствари около и, уз врисак, скакали у воду, прскајући на све стране. Имали смо огромну жељу да пијемо воду, што смо, обавезно, и чинили. После тог жестоког сусрета, полако смо се смиривали. „Ко може даље да отплива? Ко сме да скочи са стуба? Ко може дуже да буде под водом?“ Вије у води смо играли док усне не поплаве. Излазили смо из воде модри, најежене коже, а од силног подрхтавања вилица чуло се ударање зуба у зуб. Неразумљиво смо причали, дрхтећи целим телом. Сунце је благотворно деловало на нас, враћајући нас у живот. Поново смо чежњиво гледали у реку. „Колико купања имаш? Ко је црњи, “˜ајде да видимо?“ Дан је постајао све топлији, а паузе између купања све краће. Земља је подрхтавала од воза који је прелазио мост, испод кога су се купали непливачи и мања деца.
Сава је текла достојанствено, док смо, замагљених очију, гледали према Ади. Комарци су нас опомињали да је време за повратак кућама. Док смо се уморни, тромим кораком, вукли стазом, сунце је легало на реку.
Једног дана ћемо је препливати.
Из књиге Бана Јанковића “Прозор н&#

Најновији број

28. март 2024.

Најновији број
Verified by Visa MasterCard SecureCode
American Express MaestroCard MasterCard Visa
Banka Intesa