ДВЕ ДЕЦЕНИЈЕ ПЕСНИКОВАЊА ДРАГАНА ЂУРАНОВИЋА
НАЈМЛАЂИМА НА ДАР
Обележавајући јубилеј од прве објављене збирке песама прошлог петка аутор, иначе службеник у Полицијској управи Шабац, даривао је првих двадесеторо деце, по формату омаленом, а по стиховима великом, збирком дечјих песама „Примирје“
Од „Првог зубића“, преко „Мале плаве“, до „Примирја“ води нас Драган Ђурановић у својој новој збирци дечјих песама која је понела назив последње песме. По занимању службеник у Полицијској управи Шабац аутор веећ више од тридесет година бави се писањем стихова за одрасле и децу које су до сада објављене у осамнаест књига. Деветнаесту по реду, у години када прославља јубилеј од две деценије објављивања песама, посветио је деци. Управо зато се прошлог петка одлучио да најмлађим суграђанима подели двадесет примерака збирке „Примирје“.
- Било је задовољство свих ових година, али и тешких тренутака. Када то кажем мислим на љубав према писању стихова, али и увек присутном финансијском моменту када треба објавити збирку. Новца увек зафали када их треба одштампати али се некако изборимо. Нађу се пријатељи, добри људи, тако да угледа светлост дана ““ каже Драган.
Оно што му је увек давало подстрека била су деца коју жели да усрећи макар и на тренутак што је урадио и током ове топле јулске вечери.
- Сигуран сам да ће се наћи за свако дете понека песмица. Они који знају да читају уживаће, као и они најмлађи којима ће стихове читати родитељи, баке и деке.
Драганов гест је и леп начин да се деци, у времену када је све подређено компјутерима, интернету и друштвеним мрежама, приближи поезија и истовремено подстакну њихови скривени таленти. Управо то је постигао и са својом децом, сином Немањом и кћерком Сањом, који су урадили ликовне прилоге за ову књигу.
- Било ми је прво чудно, а касније сам прихватио њихову љубав према поезији. Имамо заједничку објављену збирку песама „Чаролије“. И овог пута хтео сам мало да их ангажујем. Самим тим веће је и задовољство ““ потрђује поносни отац.
У породици Ђурановић негује се љубав према лепој речи, како поезији тако и прози. Не изостају ни сликарски таленти тако да се и сам аутор помало бави тиме.
- Ово је мала књижица по величини али по коментарима деце која су имали прилику да је прочитају у њиховим срцима ко зна колика је. До краја године у плану је објављивање двадесете по реду књиге која ће по формату и обиму, као и тиражу бити већа. У њој ће се наћи између седамдесет и сто седамдесет песама.
Све песме су му драге. Да није тако не бих их никад објавио. Ако би морао да бира међу најдражим животним песмама за децу то би била „Нек више никада не буде рата“ што је и његова порука свима. Различите етматике, од љубавних, животних до дечјих, носе јасне поруке. Једна од њих, што можемо закључити и на основу ауторовог вишегодишњег истрајног рада, је да треба имати прво љубави, па затим воље како би се истрајало у овом песничком послу.
- Треба прогутати и страх који изазива питања шта ће неко рећи, шта ће помислити о тим песмама. Једноставно људи на почетку као да се стиде својих песама. Али ако објаве једну књигу, затим другу имаће вољу. То показује и мој пример. Планирао сам да објавим једну, затим је уследила друга, трећа. Тако сам догурао и до деветнаесте.
Управо ту деветнаесту прва је на поклон добила четворогодишња Хелена Златарић која је са баком Светланом Златарић уживала у вечерњој шетњи. Како смо обавештену песме су пронашле пут до свих малих читалаца.
- Било је задовољство свих ових година, али и тешких тренутака. Када то кажем мислим на љубав према писању стихова, али и увек присутном финансијском моменту када треба објавити збирку. Новца увек зафали када их треба одштампати али се некако изборимо. Нађу се пријатељи, добри људи, тако да угледа светлост дана ““ каже Драган.
Оно што му је увек давало подстрека била су деца коју жели да усрећи макар и на тренутак што је урадио и током ове топле јулске вечери.
- Сигуран сам да ће се наћи за свако дете понека песмица. Они који знају да читају уживаће, као и они најмлађи којима ће стихове читати родитељи, баке и деке.
Драганов гест је и леп начин да се деци, у времену када је све подређено компјутерима, интернету и друштвеним мрежама, приближи поезија и истовремено подстакну њихови скривени таленти. Управо то је постигао и са својом децом, сином Немањом и кћерком Сањом, који су урадили ликовне прилоге за ову књигу.
- Било ми је прво чудно, а касније сам прихватио њихову љубав према поезији. Имамо заједничку објављену збирку песама „Чаролије“. И овог пута хтео сам мало да их ангажујем. Самим тим веће је и задовољство ““ потрђује поносни отац.
У породици Ђурановић негује се љубав према лепој речи, како поезији тако и прози. Не изостају ни сликарски таленти тако да се и сам аутор помало бави тиме.
- Ово је мала књижица по величини али по коментарима деце која су имали прилику да је прочитају у њиховим срцима ко зна колика је. До краја године у плану је објављивање двадесете по реду књиге која ће по формату и обиму, као и тиражу бити већа. У њој ће се наћи између седамдесет и сто седамдесет песама.
Све песме су му драге. Да није тако не бих их никад објавио. Ако би морао да бира међу најдражим животним песмама за децу то би била „Нек више никада не буде рата“ што је и његова порука свима. Различите етматике, од љубавних, животних до дечјих, носе јасне поруке. Једна од њих, што можемо закључити и на основу ауторовог вишегодишњег истрајног рада, је да треба имати прво љубави, па затим воље како би се истрајало у овом песничком послу.
- Треба прогутати и страх који изазива питања шта ће неко рећи, шта ће помислити о тим песмама. Једноставно људи на почетку као да се стиде својих песама. Али ако објаве једну књигу, затим другу имаће вољу. То показује и мој пример. Планирао сам да објавим једну, затим је уследила друга, трећа. Тако сам догурао и до деветнаесте.
Управо ту деветнаесту прва је на поклон добила четворогодишња Хелена Златарић која је са баком Светланом Златарић уживала у вечерњој шетњи. Како смо обавештену песме су пронашле пут до свих малих читалаца.
О. Гавриловић
Најновији број
18. април 2024.
