Спаљивање стрниШта
ВАТРА НА ЊИВИ УНИШТАВА ЗЕМЉИШТЕ
Министарство унутрашњих послова, ватрогасци, сваке године упозоравају да се не пале стрништа и наводе санкције које ће сносити онај ко то чини. Ипак санкције су једно али упозорења пољопривредних стручњака друго-ватра на њиви је смрт за земљиште!
То није добра мера за уништавање корова. Спаљивањем стрништа практичо спаљује се органска материја али уништава и корисна и штетна микрофлора. Позитивну микрофлору ако уништимо биљка ће имати озбиљан проблем. Последица је да нема микроелемената којих иначе има у слами. Најбоље је исецкати сламу-ко не жели сламу. Постоје комбајни који сецкају, и после жетве треба благо заоравати и тако у земљиште унети добар део органске материје.
Ту би требало додати 50 до 100 килограма уреје због такозване „азотне депресије“ јер, неко мора да „сажваће микроорганизме“. Постоје микроорганизми који ће да сваре сламу, минерализовати је и дати биљци на усвајање. Међутим, добар део азота ће микроорганизам да искористи за изградњу свог организма. Азот који је планиран да буде у земљи, неће ту бити - него ће бити у микроорганизму. Тек ће биљка да га добије по изумирању микроорганизма. Ту се губи три до пет тона по хектару органске материје. Зато се додаје уреа -да микроорганизам узме у ствари уреу за изградњу свог организма а да азот из биљке остане у земљи, бар већи део. Може да се деси да тај азот буде искоришћен, мислиш да има азота, у ствари нема и то се зове „азотна депресија“. Има га а нема! Биљка ће га добити можда када није потребно.
То није добра мера за уништавање корова. Спаљивањем стрништа практичо спаљује се органска материја али уништава и корисна и штетна микрофлора. Позитивну микрофлору ако уништимо биљка ће имати озбиљан проблем. Последица је да нема микроелемената којих иначе има у слами. Најбоље је исецкати сламу-ко не жели сламу. Постоје комбајни који сецкају, и после жетве треба благо заоравати и тако у земљиште унети добар део органске материје.
Ту би требало додати 50 до 100 килограма уреје због такозване „азотне депресије“ јер, неко мора да „сажваће микроорганизме“. Постоје микроорганизми који ће да сваре сламу, минерализовати је и дати биљци на усвајање. Међутим, добар део азота ће микроорганизам да искористи за изградњу свог организма. Азот који је планиран да буде у земљи, неће ту бити - него ће бити у микроорганизму. Тек ће биљка да га добије по изумирању микроорганизма. Ту се губи три до пет тона по хектару органске материје. Зато се додаје уреа -да микроорганизам узме у ствари уреу за изградњу свог организма а да азот из биљке остане у земљи, бар већи део. Може да се деси да тај азот буде искоришћен, мислиш да има азота, у ствари нема и то се зове „азотна депресија“. Има га а нема! Биљка ће га добити можда када није потребно.
Најновији број
18. април 2024.
