СТВАРАЛАЧКА СВЕСТРАНОСТ

Сарадња са Србом Игњатовићем и његовом кућом „Апостроф“ у Београду дошла је случајно преко „Студија Б“, где сам радила, сарађивала, наравно, увек из области културе. Однела сам збирку текстова коју сам назвала „Диптам“. То је збирка кратких лирских бележака и прича које сам ја у једном тренутку, када баш нисам била са здрављем најбоље, почела да бележим. Срба је прочитао и једноставно рекао зашто се то не би објавило. Без неких претензија то је био један леп почетак.
И тако је све почело. Пут ове књижевнице није био посут ружама. Време кризе, рата, несхватање околине, одрећене ситуације које су на ауторку оставиле утисак те 1998, 1999. године. Тако су се низале углавном збирке прича ““ „Чешкање“, слична идеја као у претходној књизи, „Две зунзаре на облаку“. Уследила је комедија „Млечна грозница“, оснивање аматерског позоришта „Театар 015“ које је радило неколико година веома успешно и које је окупљало младе талентоване људе, али и оне најмлађе. На сцену су постављане и дечије едукативне драме као „Пожури Деада Мразе“ и „Тата и-мејл“.
Оно што нам је овога пута привукло пажњу је тај рад на прози који је дошао и у додир са драматургијом. У својој претпоследњој књизи „Мушки разговори“ Мирјана Јевтић-Коленц наишла је на своју тему, вечну тему мушко-женског ривалства, сукоб света, а инспирација јој је био Душко Радовић и његови „Женски разговори“, које су често радили на драмској секцији.