ОГЊЕНА МАРИЈА

Родом из Антиохије, од родитеља незнабожачких, у дванаестој години, Марина је чула за Господа Христа, о Његовом ваплоћењу од Пресвете Деве, многим чудима, смрти на крсту и славном васкрсењу. Заљубивши се у Христа и Његово учење, заветовала се да се никада неће удавати, пожелела да пострада за Њега и да се крсти у мученичкој крви. Маринин отац ју је омрзнуо због вере и одрекао је се. Царски намесник, Олимврије, пожелео је да је ожени, а кад га је одбила, наредио јој је да се поклони идолима. Марина му је одговорила: “Нећу се поклонити нити принети жртве мртвим идолима, који нити сами себе познају, нити пак знају да ли их ми поштујемо или не поштујемо; не дам њима оне части која припада само Творцу моме“. Тада је Олимврије подвргао љутим мукама и крваву је бацио у тамницу. Молећи се Богу, најпре јој се јавио демон у облику змије, но, кад се она прекрстила, змија се распукла и ишчезла. Тада се на њу спустила светлост небеска, ишчезли су из њеног вида зидови и кров тамнице и појавио се крст, висок и бљештав, а на врху крста бела голубица, од које јој дође глас: “Радуј се Марина, разумна голубице Христова, кћери Сиона вишњега, јер приспе дан твога весеља“. И Марина беше исцељена од свих рана и болова. Другог дана би мучена у огњу и води, али све је претрпела као у туђем телу. Најзад је осуђена на посечење мачем у време цара Диоклецијана.
Рука Свете Марине се налази у манастиру Ватопеду на Светој Гори. У Албанији, изнад Охридског језера, налази се манастир посвећен овој светитељки са делом чудотворних моштију. Многобројна чудесна исцељења десила су се у овој светињи, не само хришћанима, него и муслиманима.