ПРОМОЦИЈА КЊИГЕ АЛЕКСАНДРА ЂЕНАДИЋА “ПРОВИНЦИЈСКИ УРУГВАЈ“
РАНА МЛАДОСТ ШАБАЧКОГ ФУДБАЛА
Није тих година било ни Звезде ни Партизана, фудбал је био “млад“, почињао је да осваја планету, а обрисе игре најјаче екипе света у то време, Уругваја, љубитељи “лоптања“ у Шапцу имали су привилегију да виде у игри своје Мачве. О почетку двадесетог века у нашем граду, “рађању“ фудбала и Мачве међу Чивијашима и сензационалним резултатима екипе коју су звали “Провинцијски Уругвај“ говори истоимена књига спортског хроничара Александра Ђенадића, представљена у Културном центру. Прича креће у првој деценијн 20. века, а завршава се када Шабац, 1945. напуштају окупационе снаге
Када говоримо о златним данима шабачке Мачве, увек нас “времеплов мисли“ води у 50 ““ те године прошлог века, велике победе над вечитим ривалима, али “златне године“, шабачки фудбал имао је и пре рата, у време Краљевине. Досегла је “Мачва“ врх, Прву савезну лигу у време када је ту било места само за шест клубова. Било је то лепше и романтичније време, а за свега десет година шабачки младићи ношени само љубављу према спорту који је онда био далеко од “најважније споредне ствари на свету“ прешли су пут од стварања тима до првака подсавеза и чланова Прве лиге.
- О предратном периоду Мачве мало се зна, мало у односу на оно колико су ондашњи шабачки фудбалери заслуживали. Јесте “Мачва“ основана 1919. године, али фудбал је овде много старији. Трудио сам се да статистиком употпуним прилог за историју нашег омиљеног клуба, али сам покушао да “провучем“ причу о Шапцу на почетку 20. века, да представим атмосферу у којој су расли и стасавали главни јунаци ““ истакао је аутор Александар Ђенадић.
Велики рат тек је био завршен, а људи пуни оптимизма уживали су у миру, несвесни да планета полако клизи у нове ужасе. Није се онда помишљало да се може у Србији живети од фудбала, али се свим срцем живело за ову “дивну игру“.
- Играчи и чланови управе имали су послове од којих су живели, али су сваки слободан тренутак посвећивали свом клубу. Улагали су себе у сваки сегмент живота Мачве, а више од 200 фотографија које употпуњују причу Аце Ђенадића, чине да и они који одавно нису више међу нама, поново оживе, у пуном сјају и младости код сваког читаоца ““ наглашава рецензент и новинар Драган Мићић.
Специјални гости на промоцији били су најстарији живи првотимци Мачве, непосредни учесници у послератном врхунцу “црвено - црних“, Светозар Баћа Јуришић и Димитрије Диша Стефановић.
- Били смо деца, сувише млади пре рата да би носили дрес Мачве, али смо фудбал играли на пољанама, са крпењачама, а од наших очева и дека слушали о њеним подвизима. Одлазили смо и на тренинге, скупљајући “цаке и цакице“ од ондашњих мајстора ““ присетио се Диша Стефановић.
Године чине своје, те “чика Баћа“ није могао да говори на промоцији, али је у пријатељском разговору са нама после скупа говорио да су га сустигле и емоције. Фудбал је обележио његов живот на најлепши начин, а прве нити нераскидиве везе Јуришића и фудбала исплели су предратни хероји.
- Учили смо од њих, а док је рат “куцао на врата“, као и сва деца, ми смо навијали и маштали о фудбалским успесима. Неке сам гледао уживо, а сада су поново предамном, на фотографијама ““ сећа се “Баћкин“.
Да ли сте знали да је фудбал у Шапцу почео 1908. године? да је прво име Мачве било “Хајдук“ ? зашто је дошло до промене ? Како је текао пут до Прве лиге? Ко су били носиоци? Ко је “кум“ надимка “Провинцијски Уругвај“ (познат свима који су гледали филм “Монтевидео Бог те видео“)? Како је рат спречио Мачву да 1940. године поново досегне највиши ранг ? На који начин је “Мачва“ живела у ратним годинама и које трофеје је освојила ? Одговори на сва питања, у слици и речи, садржани су у делу које је и најава велике историје Мачве коју Ђенадић спрема за стоти рођендан клуба 2019. године.
Када говоримо о златним данима шабачке Мачве, увек нас “времеплов мисли“ води у 50 ““ те године прошлог века, велике победе над вечитим ривалима, али “златне године“, шабачки фудбал имао је и пре рата, у време Краљевине. Досегла је “Мачва“ врх, Прву савезну лигу у време када је ту било места само за шест клубова. Било је то лепше и романтичније време, а за свега десет година шабачки младићи ношени само љубављу према спорту који је онда био далеко од “најважније споредне ствари на свету“ прешли су пут од стварања тима до првака подсавеза и чланова Прве лиге.
- О предратном периоду Мачве мало се зна, мало у односу на оно колико су ондашњи шабачки фудбалери заслуживали. Јесте “Мачва“ основана 1919. године, али фудбал је овде много старији. Трудио сам се да статистиком употпуним прилог за историју нашег омиљеног клуба, али сам покушао да “провучем“ причу о Шапцу на почетку 20. века, да представим атмосферу у којој су расли и стасавали главни јунаци ““ истакао је аутор Александар Ђенадић.
Велики рат тек је био завршен, а људи пуни оптимизма уживали су у миру, несвесни да планета полако клизи у нове ужасе. Није се онда помишљало да се може у Србији живети од фудбала, али се свим срцем живело за ову “дивну игру“.
- Играчи и чланови управе имали су послове од којих су живели, али су сваки слободан тренутак посвећивали свом клубу. Улагали су себе у сваки сегмент живота Мачве, а више од 200 фотографија које употпуњују причу Аце Ђенадића, чине да и они који одавно нису више међу нама, поново оживе, у пуном сјају и младости код сваког читаоца ““ наглашава рецензент и новинар Драган Мићић.
Специјални гости на промоцији били су најстарији живи првотимци Мачве, непосредни учесници у послератном врхунцу “црвено - црних“, Светозар Баћа Јуришић и Димитрије Диша Стефановић.
- Били смо деца, сувише млади пре рата да би носили дрес Мачве, али смо фудбал играли на пољанама, са крпењачама, а од наших очева и дека слушали о њеним подвизима. Одлазили смо и на тренинге, скупљајући “цаке и цакице“ од ондашњих мајстора ““ присетио се Диша Стефановић.
Године чине своје, те “чика Баћа“ није могао да говори на промоцији, али је у пријатељском разговору са нама после скупа говорио да су га сустигле и емоције. Фудбал је обележио његов живот на најлепши начин, а прве нити нераскидиве везе Јуришића и фудбала исплели су предратни хероји.
- Учили смо од њих, а док је рат “куцао на врата“, као и сва деца, ми смо навијали и маштали о фудбалским успесима. Неке сам гледао уживо, а сада су поново предамном, на фотографијама ““ сећа се “Баћкин“.
Да ли сте знали да је фудбал у Шапцу почео 1908. године? да је прво име Мачве било “Хајдук“ ? зашто је дошло до промене ? Како је текао пут до Прве лиге? Ко су били носиоци? Ко је “кум“ надимка “Провинцијски Уругвај“ (познат свима који су гледали филм “Монтевидео Бог те видео“)? Како је рат спречио Мачву да 1940. године поново досегне највиши ранг ? На који начин је “Мачва“ живела у ратним годинама и које трофеје је освојила ? Одговори на сва питања, у слици и речи, садржани су у делу које је и најава велике историје Мачве коју Ђенадић спрема за стоти рођендан клуба 2019. године.
Д. Благојевић
Најновији број
18. април 2024.
