Зашто Шапчани нису нормални

Мој друг Ненад Кулачин побегао је на време из Београда у Шабац јер је београдско новинарство одавно отишло у Шабац на вашар.
-Чекај, чекај, то је мало нелогично! Он побегао из Београда у Шабац, а београдско новинарство отишло у Шабац на вашар? Како то? - питаће неко неупућен у актуелна збивања.
То вам је једноставна ствар, мада не баш логична, али објаснићу укратко тај феноменални феномен.
Мејнстрим београдско новинарство тренутно карактерише скупина људи од којих је један део побегао с коца, а други део с конопца.
Да не буде забуне: Драган Ј. Вучићевић је побегао с конопца, јербо воли да се пентра уз конопац у небеске висине, зависно од расположења свог тренутног официјелног власника. А Жељко Митровић је побегао с коца, јербо воли да пробада сваког ко се запита: откуд овај овде?
Све оно остало што данас уређује по Вучићевим раскошним и раскалашним медијима представља чудан спој хомо сапиенса: за њих будале мисле да су паметни, а паметни мисле да су будале.
У питању су, дакле, контроверзне личности.
Основно питање је: где можете у овом историјском тренутку да видите Ољу Бећковић?
На било којој београдској телевизији не можете никако, осим ако немате колекцију видео касета или ДВД-ијева, али можете понекад на ТВ Шабац.
Или, ако вас баш не мрзи да потежете пут, Ољу можете слушати на трибини у Шабачком позоришту коју је водио онај Кулачин, са све лептир машном, мада, што би рекао Кесић: “Ко нормалан данас носи лептир машну?“
Али то је логично. Ако данас позовете Ољу Бећковић на трибину гарантовано нисте нормални. Или сте из Шапца.
Не дао Бог да Ољу Бећковић прогласите за почасног грађанина у овом историјском тренутку, онда нисте нормални са гаранцијом од пет година. Или сте, могуће, Небојша Зеленовић.
-Је ли, а где је она Антонела Риха? - питаћете, сећајући се покојне Антонеле Рихе.
-Покојна Антонела! Ено је жива и здрава на ТВ Шабац, има неку емисију, неки ток шоу! - одговорићете.
Шабац је град где и “покојници“ имају свој ток шоу, што ће рећи да нико у том Шапцу није баш сасвим нормалан.
Цела Србија данас функционише по систему: “Шта ће на све ово рећи Вучић?“
Једино Шабац и Шапчане, изгледа, савршено боли уво шта ће на све ово рећи било ко. Па и тај неки Вучић.
Зато је Шабац једини град у Србији где грађани нису изабрали пратећи бенд Александра Вучића да њима влада, већ су имали неку другу идеју. Колико је та идеја била добра, не гарантујем, али из београдског ракурса није била лоша. Бар нико у Шапцу није порушио пола кварта са фантомкама, око два сата ноћу.
Углавном, респектујем шабачко бирачко тело које има размишљања паметнија од робота. Међу нама биди речено, сваки човек размишља боље од робота, а просечни Шапчанин размишља супротно од остатка Србије. Кад сви крену ка тамо, Шапчани крену ка овамо. Лудаци!

Али управо је то развојна шанса Шапца. Некада, у време Слобе, ишли смо из Београда на Радио Панчево да бисмо могли да кажемо шта мислимо, а да нам после тога у студио не упадне жандармерија.
Сада, мало, мало, идемо у Шабац, јер Шабац је постао супротност од београдског медијског вашара ликова скупљених с коца и конопца. Иако Београд нема официјелни вашар, ако не рачунате што је баш ту смештена Народна скупштина Републике Србије.
Данас идемо у Шабац макар нас тамо дочекао онај Кулачин с демоде лептир машном или покојна Антонела, за коју је непобитно утврђено да никада није била живља.
Шапчани су, заправо, чудна сорта људи. Они које боли уво “шта ће рећи чаршија“.
Или само један од тих ликова из чаршије.