ВИЛЕ РУСТИКЕ У МАЧВИ

Народни музеј у Шапцу, последњих неколико година, вршио је археолошка ископавања у Клењу, Бадовинцима и Дреновцу. Иако је сваки резултат значајан, откривање остатака Виле рустике на два локалитета, од великог је значаја за будућа истраживања римске културе.
- Пронашли смо остатке Виле рустике на локалитетима у Клењу и Дреновцу. Вила рустика је попут данашњег салаша, који су имали или имућнији грађани Сирмијума, којима су робови обрађивали поседе, или ветерани који су добијали поседе од државе после завршене службе. После двадесет година, колико је трајала римска војна служба, они који нису имали високе чинове, отпочињали би нови живот на имању. До сада је територији Србије истражено јако мало римских вила, каже виши кустос Народног музеја Гордана Ковић, археолог античар.
Не изненађује чињеница да су имућни Римљани, житељи некадашњег Сирмијума, имали своја имања на плодном тлу Мачве. На основу рекогностицирања терена из осамдесетих година, археолози претпостављају постојање великог броја Вила рустика код нас, које су, вероватно, оштећене или уништене због интензивне пољопривреде.
- Вила рустика, чије смо остатке, после четири године ископавања, пронашли у Клењу, била је у много бољем стању него она у Дреновцу. Није много велика, сачуване су јој темељне стопе, имала је подно грејање и стакла на прозорима. Намеравамо да се вратимо геофизичким снимањима терена, који нам, као крајњи резултат, дају претпоставку, односно, могућност постојања неког објекта. Проласком струје кроз земљу или камен, отпор није исти и на основу тога се може претпоставити где је чврста структура, гроб или било шта од остатака из далеке прошлости. Међутим, и код геомагнетних радара може да буде пропуста, што се догодило у Бадовинцима - радили смо простирање таласа и добили претпоставку да на неким местима постоје зидови. Кад смо почели да истражујемо, испоставило се да се врло плитко, на дубини другог ашова, налазио шљунак из далеке прошлости који је давао лажни импулс.
Детаљна припрема терена подразумева смимање из ваздуха, геофизичка снимања, обилазак терена, посматрање односа локалитета и простора. То је најпоузданији извор сваке врсте материјала који на крају нађе своје место у музејској збирци. Кад се пронађе предмет на лицу места, у контексту са осталим предметима, уз анализу локалитета, добија се комплетна слика.
- Ми смо добили једну од малобројих Вила рустика које су истражене на тлу Србије. За туристе то не представља ништа, али са научне тачке гледишта је другачије. Кад се неко буде бавио овим вилама и њиховим распоредом у Србији, свакако ће му значити ова коју смо пронашли. То говори о начину живота у Риму. За археологију би било јако значајно и важно кад би се наше подручје истражило, али то би захтевало велике инвестиције. Сваки локалитет је важан и сваки је резултат битан, закључује Ковићева.
У Народном музеју у Шапцу ове године настављају геофизичка истраживања на другом делу Бабина и још једног локалитета на ком претпостављају постојање некропола из римског периода.