НАСТАВЉЕН РАСТ ЦЕНА ТОВЉЕНИКА
ВИСОКЕ ЦЕНЕ ПЛАШЕ ПРОИЗВОЂАЧЕ И ПОТРОШАЧЕ
Годинама се у августу традиционално повећава откупна цена товљеника али на жалост и трговци у продавницама подижу цену меса тако да то никоме не иде на руку
Тренутна цена је од 180 до 200 динара за килограм товљеника и последица је свих дешавања од пролетос и прошле јесени, констатује заменик директора Дирекције за пољопривреду Предраг Срдановић.
-Нема довољно товљеника. Велики број крмача је избачен из приплода и то ће се одразити на повећање цене прасади. И догодине ће тај недостатак сигурно бити јер није баш лако обновити број приплодних крмача нити доћи до квалитетних. На жалост то се већ дешава у говедарству, лоша политика са млеком довела је до уништавања крава и имамо већ недостатак телади на нашем тржишту. Не само телади, већ квалитетних телади па се најављују мере увоза квалитетних грла из источних земаља а знамо да те земље, Бугарска или Румунија, немају квалитет који ми имамо. Некада смо извозили и чак сада Словенци кажу: “Од када нема српских телади немамо ни квалитетног това“, наводи Срдановић.
Ова година обећава добар род кукуруза, соје и сунцокрета, енергетски и протеинских хранива и даје наду за боље дане у сточарству, нарочито у тову свиња и тову јунади. Познато је, што више роди нижа је трошковна цена у калкулацији у тову. Неће се улазити у тов са ценом кукуруза двадесет динара већ са нижом ценом тог хранива. Такође и са протеинским хранивима сојом и сунцокретом, што ће олакшати калкулативну цену за тов и произвођачи ће моћи да поднесу и ниже цене товљеника ако дође до тога. Произвођачи у нашем подручју врло мало кукуруза са својих њива продају на тржишту. Имамо ситне поседе, не као у Војводини са 100, 200 или 300 хектара са кукурузом, већ имамо поседе од 4 до 5 хектара и то су у главном произвођачи који се баве сточарством јер тако своју производњу могу да додатно. За велики број пољопривредника, чак 70 процената, ситуација са временским приликама одговара због усева и даје им наду у боље дане у сточарству. Услов за опоравак сточарства, самим тим и узгоја товљеника, је стабилност цена на тржишту. Нагли скокови не иду у прилог ни произвођачима ни купцима.
Нагли скок био је и 1997. године чак је цена била и виша у поређењу на реалне вредности трошкова живота. Била је 3,3 марке за килограм, што је била одлична цена али већ на пролеће смо имали протесте и штрајкове на мостовима и на улицама. Они који су издржали ту утакмицу и имали стрпљења, већ су у августу и септембру имали повољне цене. Сличан сценарио био је и 2005. године. Сточарска производња не трпи толике варијације у ценама и произвођачи нису срећни када се десе нагли скокови јер знају да после долази до колапса и драстичног пада цена.
Иницијатива од произвођача је да се направи систем са стабилним ценама, да се уради калкулација која би покрила трошкове производње и где би произвођач имао профит. Не енормне зараде већ сви само желе да живе пристојно.
Срдановић наглашава да је решење проблема Републичких робних резерви кључно за стабилност цена у сточарству.
-Држава мора коначно да активира робне резерве које су у свакој европској земљи баланс на тржишту. Оне коначно морају почети да функционишу и да интервенишу када се јави недостатак робе на тржишту- како са сировином тако и са робом у продавницама- а такође и када се појави вишак да откупе део, да произвођач не губи. У свим земљама Европске уније робне резерве реагују и тако држава, не директно већ индиректно, може да одржава стабилност тржишта. Републичке робне резерве су кључ опстанка пољопривреде а нарочито у време транзиције и пута ка ЕУ, наводи Срдановић.
У последњих десет година ово је највиши скок цене товљеника за само месец дана. Процењује се да га је изазвао и недостатак меса у земљама окружења. У ЕУ постоји суфицит и ако тамо падне цена пашће и цена товљеника у Србији. Ако дође до тога цене у продавницама не би смеле да остану овако високе. Поучени претходним искуствима, трговци не обарају цене када је оборена цена товљеника.
-Нема довољно товљеника. Велики број крмача је избачен из приплода и то ће се одразити на повећање цене прасади. И догодине ће тај недостатак сигурно бити јер није баш лако обновити број приплодних крмача нити доћи до квалитетних. На жалост то се већ дешава у говедарству, лоша политика са млеком довела је до уништавања крава и имамо већ недостатак телади на нашем тржишту. Не само телади, већ квалитетних телади па се најављују мере увоза квалитетних грла из источних земаља а знамо да те земље, Бугарска или Румунија, немају квалитет који ми имамо. Некада смо извозили и чак сада Словенци кажу: “Од када нема српских телади немамо ни квалитетног това“, наводи Срдановић.
Ова година обећава добар род кукуруза, соје и сунцокрета, енергетски и протеинских хранива и даје наду за боље дане у сточарству, нарочито у тову свиња и тову јунади. Познато је, што више роди нижа је трошковна цена у калкулацији у тову. Неће се улазити у тов са ценом кукуруза двадесет динара већ са нижом ценом тог хранива. Такође и са протеинским хранивима сојом и сунцокретом, што ће олакшати калкулативну цену за тов и произвођачи ће моћи да поднесу и ниже цене товљеника ако дође до тога. Произвођачи у нашем подручју врло мало кукуруза са својих њива продају на тржишту. Имамо ситне поседе, не као у Војводини са 100, 200 или 300 хектара са кукурузом, већ имамо поседе од 4 до 5 хектара и то су у главном произвођачи који се баве сточарством јер тако своју производњу могу да додатно. За велики број пољопривредника, чак 70 процената, ситуација са временским приликама одговара због усева и даје им наду у боље дане у сточарству. Услов за опоравак сточарства, самим тим и узгоја товљеника, је стабилност цена на тржишту. Нагли скокови не иду у прилог ни произвођачима ни купцима.
Нагли скок био је и 1997. године чак је цена била и виша у поређењу на реалне вредности трошкова живота. Била је 3,3 марке за килограм, што је била одлична цена али већ на пролеће смо имали протесте и штрајкове на мостовима и на улицама. Они који су издржали ту утакмицу и имали стрпљења, већ су у августу и септембру имали повољне цене. Сличан сценарио био је и 2005. године. Сточарска производња не трпи толике варијације у ценама и произвођачи нису срећни када се десе нагли скокови јер знају да после долази до колапса и драстичног пада цена.
Иницијатива од произвођача је да се направи систем са стабилним ценама, да се уради калкулација која би покрила трошкове производње и где би произвођач имао профит. Не енормне зараде већ сви само желе да живе пристојно.
Срдановић наглашава да је решење проблема Републичких робних резерви кључно за стабилност цена у сточарству.
-Држава мора коначно да активира робне резерве које су у свакој европској земљи баланс на тржишту. Оне коначно морају почети да функционишу и да интервенишу када се јави недостатак робе на тржишту- како са сировином тако и са робом у продавницама- а такође и када се појави вишак да откупе део, да произвођач не губи. У свим земљама Европске уније робне резерве реагују и тако држава, не директно већ индиректно, може да одржава стабилност тржишта. Републичке робне резерве су кључ опстанка пољопривреде а нарочито у време транзиције и пута ка ЕУ, наводи Срдановић.
У последњих десет година ово је највиши скок цене товљеника за само месец дана. Процењује се да га је изазвао и недостатак меса у земљама окружења. У ЕУ постоји суфицит и ако тамо падне цена пашће и цена товљеника у Србији. Ако дође до тога цене у продавницама не би смеле да остану овако високе. Поучени претходним искуствима, трговци не обарају цене када је оборена цена товљеника.
Најновији број
18. април 2024.
