ИВАН ЛОЛИЋ “ ПЕСНИК ИЗ БОГАТИЋА
ВОЛИМ СВОЈ МАЧВАНСКИ НАРОД
Протекла три месеца професор књижевности и песник, Иван Лолић, вратио је читаоце Гласа Подриња у давне шездесете/седамдесете, прошлог века. Искрено, чиста срца, покушао је да отргне од заборава и из заборава, дане када су ондашње генерације младих, уз несебичну помоћ оних у градској власти и око ње, имале, за данашње појмове, рембоовску слободну слободу у исказивању својих стваралачких порива: музика, сликарство, литература, новинарство, и још много тога. Захваљујући томе, надалеко смо се прочули, а ме
Можда уопште не бих био књижевник, да нисам 1967.» године отишао на књижевно вече мачванског песника, тада средњошколца, данас професора, Ивана Лолића. Опчинили су ме стихови препуни љубави, и атмосфера изворне песме и дубина осећања присутних. Те ноћи написао сам три песме, које је Лолић касније одушевљено прихватио и позвао ме да говоримо поезију широм Мачве. И данас се сећам његових стихова:
О не важи више, љубави, не важ»и,
онај договор у пролетњој ражи.
И тако, Лолић беше за мене попут песничког развигорца, дубоко улетех у литературу. Па хајде, да после скоро пола века, поново разговарам са Лолићем, као што је он, пре неколико бројева Гласа, збор зборио са мном.
О не важи више, љубави, не важ»и,
онај договор у пролетњој ражи.
И тако, Лолић беше за мене попут песничког развигорца, дубоко улетех у литературу. Па хајде, да после скоро пола века, поново разговарам са Лолићем, као што је он, пре неколико бројева Гласа, збор зборио са мном.
Најновији број
28. март 2024.