Инфо

21. октобар 2010.21. окт 2010.
ИВАН ЛОЛИЋ ““ ПЕСНИК ИЗ БОГАТИЋА

ВОЛИМ СВОЈ МАЧВАНСКИ НАРОД

Протекла три месеца професор књижевности и песник, Иван Лолић, вратио је читаоце „Гласа Подриња“ у давне шездесете/седамдесете, прошлог века. Искрено, чиста срца, покушао је да отргне од заборава и из заборава, дане када су ондашње генерације младих, уз несебичну помоћ оних у градској власти и око ње, имале, за данашње појмове, рембоовску „слободну слободу“ у исказивању својих стваралачких порива: музика, сликарство, литература, новинарство, и још много тога. Захваљујући томе, надалеко смо се прочули, а ме
Можда уопште не бих био књижевник, да нисам 1967.» године отишао на књижевно вече мачванског песника, тада средњошколца, данас професора, Ивана Лолића. Опчинили су ме стихови препуни љубави, и атмосфера изворне песме и дубина осећања присутних. Те ноћи написао сам три песме, које је Лолић касније одушевљено прихватио и позвао ме да говоримо поезију широм Мачве. И данас се сећам његових стихова:
“О не важи више, љубави, не важ»и,
онај договор у пролетњој ражи.“
И тако, Лолић беше за мене попут песничког развигорца, дубоко улетех у литературу. Па хајде, да после скоро пола века, поново разговарам са Лолићем, као што је он, пре неколико бројева „Гласа“, збор зборио са мном.

Најновији број

28. март 2024.

Најновији број
Verified by Visa MasterCard SecureCode
American Express MaestroCard MasterCard Visa
Banka Intesa