ЗАСТАКЉЕНИ ЛАЗА

Члан градског Већа, задужен за културу Игор Марсенић, генерално процењује да је стање заштите споменика културе у Шапцу и околини добро или изнад просека у земљи. Оваквој оцени прикључује се и историчар уметности (конзерватор-саветник Завода за заштиту споменика културе Ваљево) Драган Стаменић.
- Локална самоуправа града Шапца већ дужи низ година чини огромне напоре у издвајању значајних средстава за санацију и конзервацију утврђених НКД на територији града. Сведоци смо да су у више наврата, вршени радови на обнови и санацији свих објеката у улици Господар Јевремовој која је утврђена за просторно културно-историјску целину. У овом тренутку, улица и улични објекти су украс града. Поред тога, читав низ значајних зграда у граду су заштићене. Град је издвојио значајна средства да се оне обнове, санирају и конзервирају ( зграде музеја, библиотеке, архива... ) Примећено је да и приватни власници утврђених објеката, чине огромне напоре на њиховој заштити, каже Стаменић, наводећи као пример за ово последње власника зграде Зелени венац.
- Локална управа града је дала добар пример како се могу отргнути од пропадања и заборава и објекти народног неимарства, сачувати и презентирати широј јавности. Откупљивање окућнице Ђаковића у Накучанима је прави пример, додаје наш саговорник.
Завод у Ваљеву је на територији Шапца утврдио укупно 29 непокретних културних добара. Црква Свете Ане, млин Јакова Вукосављевића, цркве у Ориду, Змињаку, Накучанима, окућница Ђаковића у Накучанима су већ неко време у поступку утврђивања. Ова документација се налази у Републичком заводу за заштиту споменика културе у Београду. У новије време, утврђен је и послат елаборат за утврђивање, зграде синагоге, а за зграду Дома ЈНА у Шапцу у току је израда елабората, наглашавају у ваљевском Заводу.
- Цела Господар Јевремова улица се третира као културно-историјска целина која је у потпуности сређена. Велики број споменика културе, зграда знаменитих Шапчана које су сређене, налазе се баш у тој целини. Постоје и објекти који ће у наредном периоду бити сређени попут Дома Соколског друштва и комплекса на Мишару, за чије су се уређење створиле претпоставке преносом власништва са Републике на град, наставља своју причу Игор Марсенић, изражавајући резервисаност према објектима који су прешли у приватно власништво.
- Стари млин у Јанка Веселиновића у којем су били смештени Јевреји из Кладовског транспорта је приватно власништво. Зграда је недавно ушла у процедуру заштите, али то неће променути суштину. Како заинтересовати приватног власника да не комерционализује објекат, пита се он, наводећи два основна разлога проблема у заштити. Први је по његовом мишљењу што код јавних посланика постоји страх од савременог стваралаштва, као непровереног и неразумљивог. Стога се увек радије приступало пројектима који су сигурни и вредностима прихваћеним од стране заједнице. На известан начин, лакше је уложити велика средства у зидове него мала средства у савременог ствараоца. И то је ситуација у свим срединама.
Друго, мишљења је Марсенић не постоје споменици који представљају значајне споменике културе на националном или интернационалном нивоу, који подразумевају захтевне конзерваторске радове и огромна финансијска средства уз међународну подршку. Ми немамо споменике који су под заштитом УНЕСКА или нулте вредности попут средњевековних немањићких манастира.
А када је у питању проблем Тврђаве, Марсенић каже да се у том случају град налази у једном заиста неразумном и невероватном положају. То је да морате да финансирате радове, без помоћи државе, која не види државу као значајан објекат попут Смедерева или Голупца, а немате никакву могућност контроле ко ће радове изводити, колико ће коштати и како се на крају та средства троше, закључује он.