ВОДУ ИЗ АРТЕСКИХ БУНАРА ТРЕБА ЧЕШЋЕ КОНТРОЛИСАТИ
ЗДРАВЉЕ ИЗ СИРОЧИЋА ГРАДА
Поред освежења, вода из градских чесми је мекша , лакша али и непоузданија за пиће. Стиже најчешће са дубине од 150 метара из 23 бунара на територији града и приградских насеља. И поред мањкавости, за велики број грађана, она је у предности у односу на воду из градског водовода, која је по квалитету изузетно добра
Угледни енглески лист, са дугом традицијом, “Дејли мејл“, недавно је објавио листу европских држава у којима није препоручљиво пити воду са чесме, а међу њима је и Србија. Готово алармантна порука овог светски познатог дневника не важи за Шабац и околину али нема сумње да је потребна максимална пажња и контрола код коришћења воде.
- С обзиром на нередовне анализе воде из градских чесми стиче се утисак да су оне постале“ сирочићи“ града, препуштене саме себи, а с друге стране веома корисне. Поред тога што је ова вода лакша и мекша, артеске чесме из којих долази могу веома добро да послуже у случају елементарних непогода и евентуалних хаварија, каже дипломирани инжењер технологије Драган Исаиловић, запослен у градском водоводу напомињући да је квалитет воде из водоводне мреже изузетно добар и значајно бољи од артеских вода али је добро имати и њих.
Загорка Јанковић ( пензионер ) из Мачванске улице број седам у Шапцу на путу до сестре Драгице Ерић, никако не мимоилази чесму у улици Жике Поповића на Живинарнику. Ту се, како сама каже често напије воде и настави даље, без обзира на упозорење колеге Витомира Бошковића из непосредне близине чесме ( Устаничка улица ) који каже да често овде пије воду, али никада није приметио да неко контролише њену исправност.
Србољуб Јовановић из улице Ђуре Јакшића, углавном се овде снабдева водом за пиће, без обзира што има и ону из градског водовода.
- Некако ми више прија ова. Лакша је и мекша за пиће. Не оптерећује стомак, додаје он.
Овде ради конзумирања воде долази и велики број ученика из суседне школе “Јеврем Обреновић“ али приметан је и већи број грађана из других делова града.
Милић Трифуновић је донео неколико канистера да би их напунио, а каже да овде са истом намером долази човек чак из Кленка.
Стручњаци тврде да се по квалитету воде истиче она из артеског бунара у улици Николе Пашића са дубине од 150 метара. Хвале је да је константно хемијски и бактериолошки исправна, као и она из бунара у Поцерском Причиновићу која долази са дубине од 80 метара ( код Сенића кафане).
Све у свему, према речима Драгана Исаиловића, до 2004. године градски водовод је имао уговорену обавезу да контролише исправност воде из артеских бунара, а после тога то се изгубило. У Фонду за грађевинско земљиште руководилац техничке службе Владимир Радосављевић тврди да је њихова обавеза коју спроводе ефикасно само санација онога што је око бушотине на јавној површини и реагују на иницијативу грађана или неке службе, али се не баве техничком исправношћу и анализом воде из градских чесми, коју грађани итекако користе за пиће и уочљиво је да њоме пуне много флаша које доносе од кућа и ако имају воду из градског водовода.
Ова и друге из чесми мање-више долазе са дна некадашњег Панонског мора и дубине од око 150 метара. На територији Шапца са приградским насељима регистровано је укупно 23 артеска бунара ( питање је колико од тога ради ). Неке би требало ревитализовати, ради бржег и већег протока воде. Нарочито су важне у летњем периоду, кад често послуже за освежење и окрепљење, а нема сумње да су и значајан извор здравља.
- С обзиром на нередовне анализе воде из градских чесми стиче се утисак да су оне постале“ сирочићи“ града, препуштене саме себи, а с друге стране веома корисне. Поред тога што је ова вода лакша и мекша, артеске чесме из којих долази могу веома добро да послуже у случају елементарних непогода и евентуалних хаварија, каже дипломирани инжењер технологије Драган Исаиловић, запослен у градском водоводу напомињући да је квалитет воде из водоводне мреже изузетно добар и значајно бољи од артеских вода али је добро имати и њих.
Загорка Јанковић ( пензионер ) из Мачванске улице број седам у Шапцу на путу до сестре Драгице Ерић, никако не мимоилази чесму у улици Жике Поповића на Живинарнику. Ту се, како сама каже често напије воде и настави даље, без обзира на упозорење колеге Витомира Бошковића из непосредне близине чесме ( Устаничка улица ) који каже да често овде пије воду, али никада није приметио да неко контролише њену исправност.
Србољуб Јовановић из улице Ђуре Јакшића, углавном се овде снабдева водом за пиће, без обзира што има и ону из градског водовода.
- Некако ми више прија ова. Лакша је и мекша за пиће. Не оптерећује стомак, додаје он.
Овде ради конзумирања воде долази и велики број ученика из суседне школе “Јеврем Обреновић“ али приметан је и већи број грађана из других делова града.
Милић Трифуновић је донео неколико канистера да би их напунио, а каже да овде са истом намером долази човек чак из Кленка.
Стручњаци тврде да се по квалитету воде истиче она из артеског бунара у улици Николе Пашића са дубине од 150 метара. Хвале је да је константно хемијски и бактериолошки исправна, као и она из бунара у Поцерском Причиновићу која долази са дубине од 80 метара ( код Сенића кафане).
Све у свему, према речима Драгана Исаиловића, до 2004. године градски водовод је имао уговорену обавезу да контролише исправност воде из артеских бунара, а после тога то се изгубило. У Фонду за грађевинско земљиште руководилац техничке службе Владимир Радосављевић тврди да је њихова обавеза коју спроводе ефикасно само санација онога што је око бушотине на јавној површини и реагују на иницијативу грађана или неке службе, али се не баве техничком исправношћу и анализом воде из градских чесми, коју грађани итекако користе за пиће и уочљиво је да њоме пуне много флаша које доносе од кућа и ако имају воду из градског водовода.
Ова и друге из чесми мање-више долазе са дна некадашњег Панонског мора и дубине од око 150 метара. На територији Шапца са приградским насељима регистровано је укупно 23 артеска бунара ( питање је колико од тога ради ). Неке би требало ревитализовати, ради бржег и већег протока воде. Нарочито су важне у летњем периоду, кад често послуже за освежење и окрепљење, а нема сумње да су и значајан извор здравља.
Љ. Ђ.
Најновији број
25. април 2024.
