ОД 6. ДО 16. АВГУСТА ОДРЖАН 39. САЗИВ ЈАЛОВИЧКЕ ЛИКОВНЕ КОЛОНИЈЕ
Колонија се не плаши будућности
Јаловик је одавно прерастао своје оквире и надмашио своје могућности. Колонија још у свом називу чува помало архаичну одредницу свог деловања, али она већ готово половину свог готово четрдесетогодишњег битисања није само ликовна. Постоји у савременој уметности израз који много боље описује њену суштину и суштину уметности, која се у њој зачиње и развија. Савремена визуелна уметност означава сву ширину њеног захвата, али у исто време показује њену виталност и способност да иде у корак са савременим изразом у овој врсти уметности . Она се поклапа са најновијим идејама и, реализацијама, у свету у овој области, суштински али и у временској димензији . Све што се дешава у Колонији преклапа се у идејама и реализацији са дешавањима по најзначајнијим светским изложбеним салонима. Наравно, да се ту у продукцији јавља раскорак са светом али они који дуже прате Колонију већ су способни да препознају идеју као суштину уметничког чина, и да јој опросте несавршеност, замишљајући је доведену до перфекције у некој земљи која је способна да за културу издвоји макар један проценат свог буџета.
У Колонији се не жале на услове. Ни на буџет. Свесни су да оно средстава што добију на конкурсима Министарства културе и информисања, али и из локалног буџета, представља максимум који у овом тренутку је могуће издвојити. Овогодишње издвајање Министарства за Јаловичку колонију представља највишу суму издвојену за рад колонија у Србији. На жалост, то доноси нове невоље са којима се суочавају учесници и организатори. Концепција да уметници бораве као гости по сеоским домаћинствима, суочила се са старењем и тихим одумирањем села, али и са економском кризом која предуго траје. С друге стране, технике које упражњавају учесници Колоније у реализацији својих идеја, немају основну техничку подршку у просечном сеоском домаћинству. Уметници се зато већ десетак година смештају у импровизовани простор у оронулом сеоском Дому културе. И ту се јављају већ невероватне појаве, за које је тешко пронаћи логично објашњење. Односи са мештанима, не да нису нарушени, већ добијају једну нову димензију. Неретко ћете на вечерњим презентацијама уметника која се својим одржавањем на енглеском језику и својим прилично високим стручним нивоом не уврштавају у лаку забаву, видети и мештане који пажљиво посматрају радове уметника, испројектоване видеобимом и коментаришу их у пола гласа, веома умесно и често веома стручно. Наравно, да су у таквом простору и услови за рад далеко од идеалних. И ту се јавља то чудо које надомести све и, с лакоћом превазиђе све тешкоће. То чудо је атмосфера која се створи од пејзажа и осмеха људи, који сусрећу уметнике, од њиховог интересовања за њихов рад, до помоћи коју су спремни да им пруже у сваком тренутку. Та магија се највише осети када дође вече Завршне изложбе сазива. У опустелом селу, одједном однекуд се појави по 150 до 200 људи заинтересованих за крајњи резултат боравка уметника у њиховом селу. Због свега тога нема неизвесности у трајању Колоније. Завршава се 39. Сазив. Колонија улази у своју четрдесету годину. Виталност коју исказује гарантује јој десетоструко дужи век. Колонија се не плаши будућности.
39. сазив Јаловичке ликовне колоније трајао је од 6. до 16. августа. Поред завршних изложби, Дечје радионице и овогодишњег сазива у периоду до следећег сазива треба очекивати појаву каталога овогодишњег окупљања и изложбе у Београду, Шапцу и у неколико регионалних центара.
Дечја ликовна радионица заузима све значајније место у раду Колоније. Под руководством Ане Гемаљевић и Ђенадије Шујић деца се баве техникама које нису заступљене у школским програмима, у сусрету са уметницима упознају се са савременом уметношћу, изоштравају свој укус и постају веома захтевна публика а, понекад, и врхунски ствараоци. Кроз овогодишњу радионицу прошло је преко четрдесеторо деце из Јаловика и његовог ширег окружења.
У 39. сазиву ЈЛК учествовали су: Иван Петровић, Емилија Радојичић, Нина Тодоровић, Александар Јестровић Јамесдин, Марко Марковић, Силвиа Лоренц (Немачка), Жоаким Муонвуаасон (Француска) и Марио Коларић (Хрватска). Гостујући кустос је била Уна Поповић. Селектор Бранислав Николић, својим радовима се и ове године јавља као учесник.
У стварању атмосфере и пружању подршке уметницима запажени су били Иван Велисављевић и Никола Брековић, као и Дејан Дворниковић и Реља Бобић са својим музичким доприносом, Фалко (Немачка) са своја два помоћника из Холандије обогатио је гастрономску понуду, не треба заобићи ни људе из организације и њихов допринос, као и многобројне мештане пријатеље колоније.
У Колонији се не жале на услове. Ни на буџет. Свесни су да оно средстава што добију на конкурсима Министарства културе и информисања, али и из локалног буџета, представља максимум који у овом тренутку је могуће издвојити. Овогодишње издвајање Министарства за Јаловичку колонију представља највишу суму издвојену за рад колонија у Србији. На жалост, то доноси нове невоље са којима се суочавају учесници и организатори. Концепција да уметници бораве као гости по сеоским домаћинствима, суочила се са старењем и тихим одумирањем села, али и са економском кризом која предуго траје. С друге стране, технике које упражњавају учесници Колоније у реализацији својих идеја, немају основну техничку подршку у просечном сеоском домаћинству. Уметници се зато већ десетак година смештају у импровизовани простор у оронулом сеоском Дому културе. И ту се јављају већ невероватне појаве, за које је тешко пронаћи логично објашњење. Односи са мештанима, не да нису нарушени, већ добијају једну нову димензију. Неретко ћете на вечерњим презентацијама уметника која се својим одржавањем на енглеском језику и својим прилично високим стручним нивоом не уврштавају у лаку забаву, видети и мештане који пажљиво посматрају радове уметника, испројектоване видеобимом и коментаришу их у пола гласа, веома умесно и често веома стручно. Наравно, да су у таквом простору и услови за рад далеко од идеалних. И ту се јавља то чудо које надомести све и, с лакоћом превазиђе све тешкоће. То чудо је атмосфера која се створи од пејзажа и осмеха људи, који сусрећу уметнике, од њиховог интересовања за њихов рад, до помоћи коју су спремни да им пруже у сваком тренутку. Та магија се највише осети када дође вече Завршне изложбе сазива. У опустелом селу, одједном однекуд се појави по 150 до 200 људи заинтересованих за крајњи резултат боравка уметника у њиховом селу. Због свега тога нема неизвесности у трајању Колоније. Завршава се 39. Сазив. Колонија улази у своју четрдесету годину. Виталност коју исказује гарантује јој десетоструко дужи век. Колонија се не плаши будућности.
39. сазив Јаловичке ликовне колоније трајао је од 6. до 16. августа. Поред завршних изложби, Дечје радионице и овогодишњег сазива у периоду до следећег сазива треба очекивати појаву каталога овогодишњег окупљања и изложбе у Београду, Шапцу и у неколико регионалних центара.
Дечја ликовна радионица заузима све значајније место у раду Колоније. Под руководством Ане Гемаљевић и Ђенадије Шујић деца се баве техникама које нису заступљене у школским програмима, у сусрету са уметницима упознају се са савременом уметношћу, изоштравају свој укус и постају веома захтевна публика а, понекад, и врхунски ствараоци. Кроз овогодишњу радионицу прошло је преко четрдесеторо деце из Јаловика и његовог ширег окружења.
У 39. сазиву ЈЛК учествовали су: Иван Петровић, Емилија Радојичић, Нина Тодоровић, Александар Јестровић Јамесдин, Марко Марковић, Силвиа Лоренц (Немачка), Жоаким Муонвуаасон (Француска) и Марио Коларић (Хрватска). Гостујући кустос је била Уна Поповић. Селектор Бранислав Николић, својим радовима се и ове године јавља као учесник.
У стварању атмосфере и пружању подршке уметницима запажени су били Иван Велисављевић и Никола Брековић, као и Дејан Дворниковић и Реља Бобић са својим музичким доприносом, Фалко (Немачка) са своја два помоћника из Холандије обогатио је гастрономску понуду, не треба заобићи ни људе из организације и њихов допринос, као и многобројне мештане пријатеље колоније.
С.К.
Најновији број
18. април 2024.
