ШАБАЦ ОРГАНИЗУЈЕ МЕЂУНАРОДНИ САЈАМ МЕДА
ПЧЕЛАРИ ИМАЈУ СВЕТЛУ БУДУЋНОСТ
Први међународни сајам меда у Шапцу одржаће се 9. септембра у пешачкој зони. Догађај организују Дирекција за пољопривреду града Шапца и удружења пчелара са територије града. Очекује се око 50 излагача који ће се представити пчеларским производима и опремом. Посебни програми биће организовани за најмлађе.
-Било је и ранијих покушаја да се организује нешто слично, али ово је први пут да се на томе ради озбиљно. Сва друштва пчелара из Шапца јединствено су стала иза организације овог Сајма. Ред је да наш град има овакву манифестацију, јер смо прошле године са 355,7 тона меда, колико су произвели регистровани пчелари, били први у Србији, наводи Милан Глигорић, испред организатора Сајма и истиче да поред материјалног сајмови за излагаче имају и велики едукативни значај, јер на њима и најискуснији пчелари увек науче нешто ново.
На овај начин град и Дирекција настављају да помажу развој пчеларства у овом крају. Прошле године 40 нових пчелара добили је по 5 кошница, а ове године такође њих 40 добило је по 15 кошница, од чега су платили 4. Услов под којим ће моћи да задрже ове донације јесте да повећају производњу.
-Зимус је организована школа за пчеларе, коју је од 180 полазника завршило нешто више од 160. Трајала је шест месеци. Нико није организовао ништа слично. Дипломе које им је издао Народни универзитет важе свуда у Европи. Ускоро ће пчелари морати да имају сертификат да би се бавили овом делатношћу, објашњава Глигорић.
Пчелари доста зависе од временских услова, па се тако више не могу ослонити само на мед као основни производ. Глигорић каже да се мора узети све што пчеле дају, од прикупљања полена и прополиса, до прављења ројева и матица.
-Пчеларство је ризичан, али и уносан посао, који захтева и велика улагања. Постоје начини и да се напоран физички рад сведе на минимум. Наравно, потребна је љубав, али за озбиљно бављење овим послом она није довољна, каже Милан Глигорић.
Највећи непријатељ пчела су пестициди. Прошле године дошло је до масовног тровања пчела на сунцокрету. Тачни разлози нису утврђени, али претпоставка је да је увезено затровано семе.
-Незаштићени смо од стране државе. Ове године, у пуном цвету липе, на Фрушкој Гори су прскали комарце. Наплатили су пашу, а пчеле побили. Поред тога, ни воћари се не обазиру на нас. Прави воћар неће прскати воће док цвета, али има и оних који то раде, а не сносе никакве санкције, истиче Глигорић.
Проблема су имали и са фирмом која откупљује мед, а која им обећа једну цену, а касније нуди другу и која је снизила цену меда на српском тржишту.
Наш сарадник наводи да пчелари дугују изузетну захвалност градоначелнику Шапца Небојши Зеленовићу, који је изашао у сусрет свим њиховим захтевима. Сматра да уколико се настави исто залагање града и Дирекције пчеларство у Шапцу чека светла будућност.
-Битно је да се направи континуитет и настави одржавање овог Сајма, поготово због младих пчелара. Савез пчеларских организација Србије планира да оснује сабирни центар за откуп меда за територију целе Србије. Небојша Зеленовић им је понудио на три године бесплатно халу. Сада се чекају и понуде других градова, али било би одлично када би тај центар био у Шапцу, каже Милан Глигорић.
-Било је и ранијих покушаја да се организује нешто слично, али ово је први пут да се на томе ради озбиљно. Сва друштва пчелара из Шапца јединствено су стала иза организације овог Сајма. Ред је да наш град има овакву манифестацију, јер смо прошле године са 355,7 тона меда, колико су произвели регистровани пчелари, били први у Србији, наводи Милан Глигорић, испред организатора Сајма и истиче да поред материјалног сајмови за излагаче имају и велики едукативни значај, јер на њима и најискуснији пчелари увек науче нешто ново.
На овај начин град и Дирекција настављају да помажу развој пчеларства у овом крају. Прошле године 40 нових пчелара добили је по 5 кошница, а ове године такође њих 40 добило је по 15 кошница, од чега су платили 4. Услов под којим ће моћи да задрже ове донације јесте да повећају производњу.
-Зимус је организована школа за пчеларе, коју је од 180 полазника завршило нешто више од 160. Трајала је шест месеци. Нико није организовао ништа слично. Дипломе које им је издао Народни универзитет важе свуда у Европи. Ускоро ће пчелари морати да имају сертификат да би се бавили овом делатношћу, објашњава Глигорић.
Пчелари доста зависе од временских услова, па се тако више не могу ослонити само на мед као основни производ. Глигорић каже да се мора узети све што пчеле дају, од прикупљања полена и прополиса, до прављења ројева и матица.
-Пчеларство је ризичан, али и уносан посао, који захтева и велика улагања. Постоје начини и да се напоран физички рад сведе на минимум. Наравно, потребна је љубав, али за озбиљно бављење овим послом она није довољна, каже Милан Глигорић.
Највећи непријатељ пчела су пестициди. Прошле године дошло је до масовног тровања пчела на сунцокрету. Тачни разлози нису утврђени, али претпоставка је да је увезено затровано семе.
-Незаштићени смо од стране државе. Ове године, у пуном цвету липе, на Фрушкој Гори су прскали комарце. Наплатили су пашу, а пчеле побили. Поред тога, ни воћари се не обазиру на нас. Прави воћар неће прскати воће док цвета, али има и оних који то раде, а не сносе никакве санкције, истиче Глигорић.
Проблема су имали и са фирмом која откупљује мед, а која им обећа једну цену, а касније нуди другу и која је снизила цену меда на српском тржишту.
Наш сарадник наводи да пчелари дугују изузетну захвалност градоначелнику Шапца Небојши Зеленовићу, који је изашао у сусрет свим њиховим захтевима. Сматра да уколико се настави исто залагање града и Дирекције пчеларство у Шапцу чека светла будућност.
-Битно је да се направи континуитет и настави одржавање овог Сајма, поготово због младих пчелара. Савез пчеларских организација Србије планира да оснује сабирни центар за откуп меда за територију целе Србије. Небојша Зеленовић им је понудио на три године бесплатно халу. Сада се чекају и понуде других градова, али било би одлично када би тај центар био у Шапцу, каже Милан Глигорић.
М.М.
Најновији број
18. април 2024.
