Инфо

25. август 2016.25. авг 2016.
ПЕТАР ЈОВАНОВИЋ, УЧЕНИК ШКОЛЕ ПРИМЕЊЕНИХ УМЕТНОСТИ

ФОТОГРАФИЈА ЈЕ МОЈ НАЈВЕЋИ МИР

Награда „Цертифицате оф Мерит“ освојена на конкурсу у Хонгконгу за овог шеснаестогодишњака подстрек је за даље
Другарица ме звала ујутру и рекла: „Хало, Пецо, јеси ли то ти?“. Нисам јој препознао глас. „Добио си награду“, одушевљено је узвикнула, а ја онако поспан одговорио само са: „Хммм...“ „Добио си награду, ало, еј!“ А ја „аха“ и прекинем. То су ми прве реакције. Уопште нисам био свестан која је награда у питању. Кад је све дошло на своје место и даље нисам веровао да сам је добио. Био сам убеђен да је у питању нека од мањих. Леп је осећај кад се добије награда, присећа се Петар Јовановић прве реакције на вест да је освојио награду „Цертификате оф Мерит“ на конкурсу организованом у Хонгконгу на тему „Хармонија“.
Ово можда не би било необично да по његовим речима уопште није волео фотографију сматрајући да свако може да је направи. Таквог мишљења био је све до уписа у Школу примењених уметности. Данас нигде не иде без својих фотоапарата и објектива који су постали саставни део његовог живота.
- Залуђености за фотографију допринела је и моја девојка Ива Мијић Пантић која је и члан Секције за дигиталну фотогрфију. Све је кренуло спонтано да би проф. Михаило Симовић то моје интересовање још више продубио. Уследила су учешћа на конкурсима, жирирања, изложбе у Панчеву, Београду. Ова награда до сада ми је највећи успех и подстрек за даље ““ каже Петар.
„Хармонија“ овог шеснаестогодишњака, случајно је настала на Старом граду. Скоро савршеној оригиналној фотографији била је потребна само мања интервенција. Поплављено дрвеће, сто и клупа, пресликани на површину воде чине необичну композицију која као да поручује да све има своје лице и наличје. Хармонија ухваћена у тренутку, рекли би.
- Имао сам само четири дана на располагању за слање. Искрено, нисам се надао да ћу нешто важније постићи. Како нисам имао још шеснаест година, учествовао сам са њом у четвртој, најнижој категорији. Већ планирам и да следеће године учествујем.
Оно што га највише занима је црно-бела фотографија, спонтана, улична.
- Практично волим да „јурим“ људе на улици у неким одређеним моментима. Да забележим фотографијом како и шта раде. То ми је најинтересантније. Највише ми се свиђа како испадне на крају.
Иако је кренуо са високо дигиталном фотографијом драж проналази у онима које доносе патину старог. Зато и не чуди што су главни јунаци његових радова старији људи.
- Фотографија је мој највећи мир. Неко моје највеће уживање. Умем и по цео дан да фотографишем. Трудим се сваки дан да одвојим време за ту, сада већ могу рећи, страст. Шта год било само да је фотапарат у рукама. То је неки мој највећи мир. Код фотографије волим то што могу да представим себе на различите начине, а и да забележим неке догађаје који су у том моменту и више неће никада бити.
Пред Петром је нова школска година. Планови везани за фотографију укључују конкурсе уличне фотографије у Лондону и Немачкој на тему лепоте и преживљавања у јануару следеће године. Не сумњамо, по виђеном, да ће и на њима бити успешан.
СВЕТЛА БУДУЋНОСТ
Успехом својих ученика, који похађају Фотографску секцију презадовољан је и проф. Михаило Симовић.
- Веома ми је драго што полазници Фотографске секције настављају да остварују високе домете и освајају значајна признања. Петар има способност да препозна кадар. Смело компонује. Верујем да ће му знања и вештине, које се стичу у нашој школи, помоћи да настави да постиже значајне резултате у овој области.
Код фотографије волим то што могу да представим себе на различите начине, а и да забележим неке догађаје који су у том моменту и више неће никада бити
О. Гавриловић

Најновији број

28. март 2024.

Најновији број
Verified by Visa MasterCard SecureCode
American Express MaestroCard MasterCard Visa
Banka Intesa