АКТУЕЛНИ КОМЕНТАР
142.000 Орбовића
Информација коју је са широким народним масама поделио председник Самосталног синдиката Србије Љубисав Орбовић није изазвала велико интересовање јавности без обзира на сву апсурдност и безобзирност. Ради се, елем, о висини његове плате. Тај Орбовић је мртав хладан рекао да су његова месечна примања 142.000 динара!!!???
Шта је ту ненормално? Ама, баш све. Премијер Србије, на пример, има плату 107.000 динара. Таква примања немају ни програмери, о лекарима и универзитетским професорима да и не говоримо. Али, има и Орбовић. На његовом платном листићу пише 109.000 динара, плус 33.000 динара колико добија на име чланства у Социо-економском савету Србије. Сума сумарум ““ 142.000 динара. Председник Синдиката.
А, шта тај вични председник Синдиката ради? Да се не бори можда за боља права радника? Да ли је урадио нешто по питању смањења плата радницима запослених у јавном сектору? Да ли је урадио нешто да се донесе мање ригидан Закон о раду? Да ли је реаговао на позицију радника у страним компанијама? Да ли је урадио било шта за раднике да би оправдао те 142.000 динара?
Питање је како се осећају радници, чланови Синдиката, поводом чињенице да њиховом председнику сваког месеца на рачун „легне“ 142.000 динара. Можда се боље осећају, јер тај исти Орбовић изјави да разуме раднике и проблеме са којима се сусрећу свакодневно. Како је лако разумети оне који раде за минималац, ако примате максималац. Све вам је лакше у животу.
Да будемо праведни, таква је ситуација са свим синдикатима у држави. И са Независним и са осталима. Њихова активност се своди на набавку зимнице и замрзнутог теста, организовање куповине беле технике и одеће уз помоћ административне забране, набавку карата за позориште ““ ако је добростојеће предузеће, и евентуално организовање синдикалних баханалија у неком туристичком центру.
жАјде да се неко замери мало држави, министрима, премијеру... Да каже неку реч о тешком положају. Можда смо ми, међутим, срећна земља у којој радници живе и раде у идеалним условима, а за те услове су се изборили Орбовић и компанија. А, те компаније има колико хоћете. Претворили су синдикате у послушни сервис послодаваца без бојазни да ће да заталасају по било којем питању.
Да се може лепо и сложно борити са системом и без синдиката, најбоље говори штрајк адвоката од пре више од годину дана. Адвокати немају синдикат, али су знали да буду јединствени и да се изборе са том великом државом и њеним апаратом. За сваки услов који су поставили. Погледајте, на пример, наше просветаре. Ако неко има разлога до неба да штрајкује за бољи положај то су они. Увек се прети и ником ништа. Подељени не неколико синдиката чији су челници у вези са киме треба да буду, мало скрате часове, и онда се врате на старо, јер је држава од њихових десет захтева испунила онај да им се не укидају јубиларне награде. Па, ваљда просветари раде за плату, а не за награде.
У земљама трулог капитализма, како смо дуго називали земље са Запада, у којима постоје уређени синдикати, и који нису у спрези са послодавцима и државом, постоји озбиљна борба за права и положај радника. Код нас се тај фронт завршава поделом зимнице и замрзнутог теста.
Шта је ту ненормално? Ама, баш све. Премијер Србије, на пример, има плату 107.000 динара. Таква примања немају ни програмери, о лекарима и универзитетским професорима да и не говоримо. Али, има и Орбовић. На његовом платном листићу пише 109.000 динара, плус 33.000 динара колико добија на име чланства у Социо-економском савету Србије. Сума сумарум ““ 142.000 динара. Председник Синдиката.
А, шта тај вични председник Синдиката ради? Да се не бори можда за боља права радника? Да ли је урадио нешто по питању смањења плата радницима запослених у јавном сектору? Да ли је урадио нешто да се донесе мање ригидан Закон о раду? Да ли је реаговао на позицију радника у страним компанијама? Да ли је урадио било шта за раднике да би оправдао те 142.000 динара?
Питање је како се осећају радници, чланови Синдиката, поводом чињенице да њиховом председнику сваког месеца на рачун „легне“ 142.000 динара. Можда се боље осећају, јер тај исти Орбовић изјави да разуме раднике и проблеме са којима се сусрећу свакодневно. Како је лако разумети оне који раде за минималац, ако примате максималац. Све вам је лакше у животу.
Да будемо праведни, таква је ситуација са свим синдикатима у држави. И са Независним и са осталима. Њихова активност се своди на набавку зимнице и замрзнутог теста, организовање куповине беле технике и одеће уз помоћ административне забране, набавку карата за позориште ““ ако је добростојеће предузеће, и евентуално организовање синдикалних баханалија у неком туристичком центру.
жАјде да се неко замери мало држави, министрима, премијеру... Да каже неку реч о тешком положају. Можда смо ми, међутим, срећна земља у којој радници живе и раде у идеалним условима, а за те услове су се изборили Орбовић и компанија. А, те компаније има колико хоћете. Претворили су синдикате у послушни сервис послодаваца без бојазни да ће да заталасају по било којем питању.
Да се може лепо и сложно борити са системом и без синдиката, најбоље говори штрајк адвоката од пре више од годину дана. Адвокати немају синдикат, али су знали да буду јединствени и да се изборе са том великом државом и њеним апаратом. За сваки услов који су поставили. Погледајте, на пример, наше просветаре. Ако неко има разлога до неба да штрајкује за бољи положај то су они. Увек се прети и ником ништа. Подељени не неколико синдиката чији су челници у вези са киме треба да буду, мало скрате часове, и онда се врате на старо, јер је држава од њихових десет захтева испунила онај да им се не укидају јубиларне награде. Па, ваљда просветари раде за плату, а не за награде.
У земљама трулог капитализма, како смо дуго називали земље са Запада, у којима постоје уређени синдикати, и који нису у спрези са послодавцима и државом, постоји озбиљна борба за права и положај радника. Код нас се тај фронт завршава поделом зимнице и замрзнутог теста.
Пише: Ненад Кулачин
Најновији број
18. април 2024.
