МАРКЕТИНГ У ПОЉОПРИВРЕДИ

Маркетинг у пољопривреди подразумева услуге које су укључене у кретање пољопривредних производа од њиве до трпезе. Бројне радње су укључене у то, као што су : планирање производње, узгој, берба, сортирање, паковање, транспорт, складиштење, прерада, дистрибуција, оглашавање и продаја. Маркетинг мора да буде кориснички оријентисан и мора да обезбеди пољопривредног произвођача, транспорт, трговину, прерађивача итд., који ће да остварују профит. Ово захтева да они који су укључени у маркетинг морају да разумеју захтеве купаца, како у погледу производње тако и у погледу пословних услова. У западним земљама је обезбеђена значајна маркетиншка подршка пољопривредницима. У САД, на пример, Министарство пољопривреде има пољопривредну маркетинг службу.
Добро функционисање маркетинг система у пољопривреди захтева: развијену тржишну инфраструктуру, снабдевање тржишта информацијама и квалитетне пољопривредне стручне службе.
Када је реч о тржишној инфраструктури можемо рећи да се у кванташке и мале пијаце, као и складишни објекти од суштинског значаја за маркетинг пољопривредне производње. Они доприносе да се смање губици који настају после бербе, као и да се смање ризици здравствене исправности производа. Малопродајни системи пијаца у западним земљама углавном су прерасли и од традиционалних уличних продаваца до модерних хипермаркета или тржишних центара. У Србији постоји значајан простор за побољшање пољопривредних пијаца изградњом новијих и савременијих. Такође, није довољно само да се изгради пијаца. Нарочиту пажњу треба посветити управљању, коришћењу и одржавању.
Када је реч о тржишним информацијама, можемо рећи да су ефикасне информације о тржишту, веома значајне за пољопривреднике. Дневне информације о ценама са других тржишта омогућавају пољопривредницима да боље преговарају са трговцима. Већина влада у земљама у развоју имају сервис за тржишне информације. Неопходно је да буде што краће време између прикупљања и дистрибуције информација. Потребно је побољшати пружање информација путем СМС на мобилним телефонима и објавама на радио и телевизијским станицама. У дужем период интернет може да постане ефикасан начин достављања информација пољопривредницима. Међутим, чак и када имају приступ тржишним информацијама, пољопривредници често захтевају помоћ у тумачењу те информације. На пример, тржишна цена која је објављена на радију може да се односи на велепродајне цене производа, тако да пољопривредници имају потешкоћа код превођења на малопродајне цене.
Саветодавци у пољопривредним стручним службама су често добро обучени када је реч о технологији производње, али зато немају довољно сазнања када је реч о маркетингу. Потребно је да развију своја знања из ових области, како би што више помогли пољопривредним произвођачима.
Промовисање тржишне оријентације у пољопривредним стручним службама има за циљ да обезбеди што веће развијање способности сеоског становништва и омогући им да имају користи од пољопривредног тржишта.