У ЧАСТ СОЛУНАЦА

Песме које су се генерацијама певале у пола гласа, иако нису биле забрањене ниједним прописом, попут „Тамо далеко“, „Креће се лађа француска“, „Ко то каже Србија је мала“, „Ја сам ја, Јеремија“, „Марш на Дрину“, одјекнуле су прошлог петка у башти КУД „Абрашевић“.
Музичко вече „Кога су вређале српске родољубиве песме“ приређено у суботу, 3. септембра, било је посвећено, сећања ради, управо њима и стогодишњици Великог рата. Истовремено, дат је одговор на чињеницу да су биле скрајнуте само због тога што су певале о Солунцима које су имали само Срби што је изазивало подозривост у некадашњој заједничкој држави Социјалистичкој Федеративној Републици Србији. Зато и не чуди што је нашим прецима било лакше пробити Солунски фронт него медијску блокаду. О Солунцима се ретко писало и мало знало. Дванаест година после смрти последњег Солунца путем добро познатих звука одата је почаст и њима и времену у коме су се борили за опстанак српског народа и српске државе.