Инфо

1. септембар 2016.1. сеп 2016.

Лепо је добро?

„Лепота је боља препорука од било ког писма препоруке.“
Шта мислите, ко је ово рекао? Веровали или не, ово су речи из 4. века пре нове ере, а изрекао их је ““ Аристотел.
Нас од детињства уче да не треба судити по изгледу, да „одело не чини човека“, а Аристотел тако... Ко би рекао да је стари филозоф био тако површан?
Или...
Да ли је лепота „у очима посматрача“, или сви делимо слично мишљење о томе ко је леп, згодан, привлачан, а ко није?
Знате ли да су Дизнијеви цртачи и људи који илуструју дечије књиге, све принчеве и принцезе цртали на исти фазон: крупне очи, мали, прћасти носеви, пуне усне, беспрекоран руменкаст тен, витка (да не кажем лудо мршава) и мишићава тела? А то су биле само књиге и цртаћи. Данас смо окружени медијима. Зашто би нас онда чудило што људи деле врло, врло сличне критеријуме лепоте? Важно је да кажем и да се ови критеријуми мењају с времена на време... Недостижна лепотица некада је била бујна Мерилин Монро, а само пар деценија касније идеал је била мршавица Кејт Мос. Уосталом, ако сте икад претурали по старим фотографијама својих родитеља, бака и дека, сигурно сте се искидали од смеха њиховим појавама, док су они сматрали да су потпуно, феноменално лепи и згодни.
Нико не воли кад му кажу да је површан, да не види даље од свог носа, да суди о људима на основу њиховог изгледа, међутим...
Бројна истраживања указала су на следеће: какво год лице и тело људи сматрали лепим и привлачним, огромна већина људи (често је то скроз несвесно) повезује ту лепоту са другим пожељним особинама. Да човек не поверује: већина нас, чим установи да је неко леп, закључује и да је тај неко друштвен, отворен, популаран, пријатељски настројен, срећан, топао, осећајан, уравнотежен, самопоуздан, доминантан, чак и кад нема никакав доказ за то.
Има једно зрнце истине у свему томе ““ лепи људи од малих ногу добијају огромну количину пажње, што им помаже у развоју социјалних вештина. То вам је као неко самоиспуњавајуће пророчанство: начин на који се односимо према људима утиче на то како се они понашају, а на крају и на то како сами себе виде и доживљавају.
Испричаћу вам за један психолошки експеримент. Истраживачи су дали студентима задатак да са једном девојком разговарају телефоном. Пре тога студентима је показивана фотографија девојке. Једна група студената добијала је фотку изузетно привлачне , а друга група фотку непривлачне девојке. Мушкарци су у зависности од фотографије, скроз другачије разговарали: ако су мислили да причају са лепотицом, реаговали су топлије, друштвеније. У нашим главама, лепо је добро!
Истраживачи су отишли и корак даље. Снимали су те разговоре и онда снимке пуштали трећој групи студената. Они нису гледали никакве фотографије и иако нису имали појма да ли је девојка лепа, када су слушали снимак разговора девојке за коју је њен саговорник мислио да је лепа, она им је звучала самоуверено, забавно, топло и била им је привлачна!
Не само да су мушкарци другачије разговарали са особом за коју су мислили да је лепа, него су и те девојке реаговале другачије и понашале се другачије! Просто, начин на који су мушкарци разговарали са њима, извукао је из девојака њихове најсјајније и најбоље особине.
Не заваравајте се, девојке, нисмо ми мање површне: иста ствар се догодила и када су то урадили студенткињама. И женски свет реагује на физичку привлачност потпуно исто као мушки!
У целој овој причи, можда је најважнији онај део о самоиспуњавајућем пророчанству. Ако мислите добро о себи, тако ћете се понашати и људи ће такве закључке о вама и доносити.
Онда неће они управљати вама, него ви њима.



Најновији број

28. март 2024.

Најновији број
Verified by Visa MasterCard SecureCode
American Express MaestroCard MasterCard Visa
Banka Intesa