Инфо

8. септембар 2016.8. сеп 2016.
ГОЈАЗНОСТ КОД ДЕЦЕ

ПРИЗНАВАЊЕ ПРОБЛЕМА ПРВИ КОРАК КА

*Статистика показује да бројем деце са прекомерном телесном масом и гојазношћу идемо у корак са Америком
*Статистика Друштво у целини још недовољно свесно проблема
*Статистика Детињство једини период у животу човека када је могуће превенирати гојазност
Судећи по статистици по броју гојазне деце Шабац, на жалост, прати светске трендове. Наиме, према истраживању које је спровела др Снежана Панић, специјалиста хигијене и субспецијалиста исхране здравих и болесних људи у шабачком Заводу за јавно здравље, код деце узраста петог разреда основне школе прекомерна телесна маса евидентирана је од 17, 1 одсто а гојазност код 10, 6 процената испитаника, док је у САД забележена преваленција прекомерне телесне масе код деце истог узраста 25,1 одсто, док је гојазност установљена код 6,8 процената. Панићева сматра да друштво у целини још увек није довољно свесно проблема, али ни чињенице да је детињство једини период у животу човека када је могуће превенирати гојазност и најделотворније је лечити.
Иако се озбиљнији здравствени поремећаји изазвани прекомерном телесном тежином код деце и адолесцената, развијају од десет до петнаест година касније од почетка гојазности, психичка нестабилност врло брзо може озбиљно да угрози квалитет живота. Редуковањем исхране на „своју руку“ родитељи не могу да направе велику штету, али је практиковање „брзих“ дијета и „чаробних таблета“ које „топе“ килограме изузетно опасно. Најсигурнији и најделотворнији начин да се помогне детету са оваквим проблемом је одлазак код стручњака и постепена али трајна промена односа према храни.
Проценат гојазних у сталном порасту
За потребе субспецијалистичке рада докторка Снежана Панић је пратила однос телесне висине и масе према узрасту за исту децу на рођењу и на крају петог и седмог разреда основне и у првој години средње школе. Резултати које је при томе добила показују да је од укупног броја деце на рођењу чак 96,9 процената физиолошки ухрањено док у петом разреду код исте те деце проценат нормално ухрањених пада на 60, 5 одсто, а у седмом на 54, 5 одсто. Благи пораст евидентан је у адолесценцији, односно број нормално ухрањене деце у првој години средње школе иде на 61,9 процената.
-Приликом истраживања користила сам нове стандарде раста, развоја и ухрањености Светске здравствене организације, односно пратила сам однос телесне висине и масе према узрасту детета. По тој методи, коју би сваки педијатар требало да користити у клиничкој пракси, дошла сам до податка да већ у петом разреду недовољну телесну масу има 2,6 процената деце, прекомерну 17, 1 одсто, док је гојазних 10, 6 процената. Код деце у седмом разреду та цифра је још драматичнија, тако да је број деце са прекомерном телесном масом порастао на 25,8 процената, а број гојазних је исти и стоји на 10,6 одсто. У периоду адолесценције када деца више брину о свом изгледу и уклапању у жељене естетске норме долази до повећања броја нормално ухрањене деце, али и појаве новог проблема неухрањености, која у периоду прве године средње школе износи на 4,8 процената-наводи докторка Снежана.
Када дете „израсте“ сало и даље „вреба“
Родитељи као прва карика у ланцу решавања проблема гојазности код деце често недовољно схватају озбиљност проблема. Оно чему већина популације, такође не придаје довољан значај је чињеница да је прекомерна телесна маса први аларм за узбуну.
-Када кажемо родитељима да дете има који килограм вишка они мисле да оно није гојазно. Исто се понашају и одрасли. Такав однос треба под хитно мењати, јер је прекомерна телесна маса први корак ка гојазности. Следећа заблуда је да ће пуначко дете „израсти“, те да се са његовом тежином не треба посебно бавити. Оваквим резоновањем, које је на жалост често и код педијатара, родитељи буквално угрожавају своју децу и њихово здравље- каже докторка Снежана и сликовито објашњава зашто је од изузетне важности да дете уђе са физиолошком ухрањеношћу у пубертет.
-Сало расте као пена од сапунице. Када особа смрша масна ћелија се само издува, ретко која пропадне. Јако битно је да дете у период пубертета уђе са нормалном ухрањеношћу, јер у том периоду брзог раста физиолошки долази до умножавања свих па и масног ткива. Ако дете уђе у пубертет са већ умноженим масним ткивом, оно ће растом у висину компензовати вишак килограма, и на око неће бити гојазно. Неће оно бити гојазно ни по броју килограма, али су масне ћелије умножене, односно створена је „амбалажа“ за гојазност по окончању периода брзог раста.
Угрожено емотивно здравље
Постоји физиолошка разлика између гојазности детета и гојазности одрасле особе. Код одраслих доминира процес хипертрофије (увећања) а код деце хиперплазије (деобе) масног ткива. Овим се објашњава зашто, сем у случајевима морбидне гојазност, деца најчешће немају проблема са високим притиском, шећером и другим болестима насталим због вишка килограма. Но, иако, углавном нема озбиљнијих физичких обољења, гојазност оставља велики траг на емотивно здравље детета.
-Деца углавном имају „здраво сало“, односно, повећан број масних ћелија. То објашњава зашто гојазно дете нема развијену симптоматологију, она ће тек касније да се развија. Али као доктор ја стављам у исту раван физичко са емотивним здрављем. Дебели људи нису задовољни и срећни. Гојазност руши самопоуздање, просто паралише човек у скоро свим сегментима живота. Приликом лечења гојазности о овоме треба посебно размишљати и консултовати и дечјег психијатра- наводи докторка Снежана.
Лек у промени односа према храни
Да би са успехом решили проблем гојазности како код деце, тако и код одраслих, било би најбоље поштовати струку, али и деловати на буђење свести заједнице о озбиљности овог питања. На жалост, многи посежу за „брзопотезним“ дијетама и препаратима, који поготово у периоду развоја могу више да штете него да користе.
-Велика је ствар да родитељ види да проблем постоји. Они заслужују све похвале, али ни родитељи као појединци нису свемогући. Нема великог ефекта уколико они код куће дете хране здраво и не дају му брзу храну и слаткише ако оно у школи, руководећи се осећајем припадности једе исто што и остала деца. Реч је дакле о врло комплексном проблему до чијег решења води само пут промене односа према храни. Све друго има краткотрајне резултате- закључује докторка Снежана.
СПОРТ КАО СИГУРНА ПРЕВЕНТИВА ГОЈАЗНОСТИ КОД ДЕЦЕ
Магична формула за брзо и лако решење проблема вишка килограма не постоји, али оно што сигурно даје резултате у свим животним добима је корекција оброка и адекватна физичка активност. Односно, стручњаци се једногласно слажу да је поред здраве исхране најбоља превенција гојазности бављење спортом.
-Према постојећим студијама у превенцији гојазности већ деци старијој од две године се саветује свакодневна умерене или умерено интензивна активност у трајању од пола сата три пута седмично. Са друге стране треба им ограничити боравак испред телевизора, компјутера и сличних „занимација“ на највише два сата дневно. Велики је значај часова физичког васпитања за правилан раст и развој, али и бројних програма и школица спорта које се организују у оквиру „матичне“ школе или у некој од школских организација. С тим у вези, Градски базен велику пажњу поклања управо нашим најмлађим суграђанима, па су им поред редовних обука за непливаче доступни и бројни други садржаји- навела је Ана Поповић, дипл. проф. физичког васпитања, паувер плејт инструктор и нутрициониста Градског базена.
Т.Трифковић

Најновији број

28. март 2024.

Најновији број
Verified by Visa MasterCard SecureCode
American Express MaestroCard MasterCard Visa
Banka Intesa