ХАЈДЕ ДА КУВАМО ЗАЈЕДНО
ЗАЧИНСКО БИЉЕ СРБИЈЕ
Након серије текстова струковног менаџера гастрономије Лазара Прстојевића о светским кухињама, у наредним бројевима “Гласа Подриња“ вам доноси приче о зачинском биљу Србије
МИРОЂИЈА, КОПАР
Пореклом је и одомаћена је махом на северној хемисвери наше планете. Ближе одређење би било јужна Европа и северна Африка. Мирођију помињу још пре 5.000 година египатски лекари, а као медицинска биљка била је позната и старим Грцима и Римљанима. Од средњег века позната је и у северној Европи.
Опис: Једногодишња биљка, танког и вретенастог корена. Цела биљка пријатно, мирише. Стабљика је усправна, танко избраздана, гола. Листови су 3-4 пута перасто издељени на линеарне, кончасте режњеве. Цветни штитови су велики, пречника 15 цм, са 30-50 голих зракова. Цветови су ситни, жути. Плод је јајаст, 3-5 мм, окружен широким, крилатим ободом. Орашица има 5 ребара: три кобиличаста, а два бочна су у облику крила. Цвета у јулу и августу.
Станиште: Гаји се, понекад је дивља.
Распрострањеност: Распрострањена је.
Користи се: Зрео плод, млади делови изданка у цвету.
Берба: Листови и млади изданци беру се непосредно пред отварање цветова. Плодови се отресају са штитова крајем лета.
Употреба у кухињи. Плодови су прилично горки и љускасти, веома ароматични, попут кима. Листови су слабије ароме, мање љути, а укусом више подсећају на анис. Свежи, исецкани листови додају се салати од краставца или парадајзу, јелима од кеља, слатког и киселог купуса, варивима од бораније и грашка. Употребљава се као зачин за јела од крављег сира, додају се маслацу, мајонезу и сосовима. Деликатни су у сосу од краставца, јогурту и киселом млеку. Сос од мирођије припрема се уз јела од речне и морске рибе, уз овчетину, котлете, кувану говедину. Лосос куван у мирођији један је од најбољих скандинавских специјалитета. Листове треба додати јелу непосредно пред завршетак кувања, јер само тако ће дати очекивану арому. Јер се дугим кувањем губи укус. Семе мирођије, штитови са незрелим плодовима, цвасти, а и целе биљке користе се за кишељење краставаца у туршији.
Употреба као народни лек. Мирођијина вода се вековима користи као средство против грчева код беба. Припрема се тако што се кашичица самлевеног семена намаче више сати у топлој води, а затим се раствор оцеди и заслади медом. Одраслима се даје кашика, а деци кашичица ове течности. Ово пиће такође подстиче апетит, а потпомаже и надолажење млека код дојиља. Семе мирођије се понекад жваће као дигестив.
Добијање етарског уља и примена. Дестилацијом помоћу водене паре из зрелих здробљених плодова добија се до 4% етарског уља, које је умерени седатив и ароматик. Добар је дигестив и отклања надимања.
Филети морског листа са мирођијом
- 6 кашика путера
- 1 кашика сецкане мирођије
- 1 кашика сецкане нане
- 1 кашика сецкане
крбуљице
- неколико листова исецканих естрагона
- 4 велика филета
морског листа
- 1 шоља презли
- 2 кашике уља
- со и бибер по потреби
Склонити са ватре истопљени путер и у њега ставити зачинске траве. Сваки појединачни филет морског листа потопити у ову смесу, а затим га обложити презлама, помешаним са сољу и бибером. Пржити на уљу и сервирати са зеленом салатом.
Пореклом је и одомаћена је махом на северној хемисвери наше планете. Ближе одређење би било јужна Европа и северна Африка. Мирођију помињу још пре 5.000 година египатски лекари, а као медицинска биљка била је позната и старим Грцима и Римљанима. Од средњег века позната је и у северној Европи.
Опис: Једногодишња биљка, танког и вретенастог корена. Цела биљка пријатно, мирише. Стабљика је усправна, танко избраздана, гола. Листови су 3-4 пута перасто издељени на линеарне, кончасте режњеве. Цветни штитови су велики, пречника 15 цм, са 30-50 голих зракова. Цветови су ситни, жути. Плод је јајаст, 3-5 мм, окружен широким, крилатим ободом. Орашица има 5 ребара: три кобиличаста, а два бочна су у облику крила. Цвета у јулу и августу.
Станиште: Гаји се, понекад је дивља.
Распрострањеност: Распрострањена је.
Користи се: Зрео плод, млади делови изданка у цвету.
Берба: Листови и млади изданци беру се непосредно пред отварање цветова. Плодови се отресају са штитова крајем лета.
Употреба у кухињи. Плодови су прилично горки и љускасти, веома ароматични, попут кима. Листови су слабије ароме, мање љути, а укусом више подсећају на анис. Свежи, исецкани листови додају се салати од краставца или парадајзу, јелима од кеља, слатког и киселог купуса, варивима од бораније и грашка. Употребљава се као зачин за јела од крављег сира, додају се маслацу, мајонезу и сосовима. Деликатни су у сосу од краставца, јогурту и киселом млеку. Сос од мирођије припрема се уз јела од речне и морске рибе, уз овчетину, котлете, кувану говедину. Лосос куван у мирођији један је од најбољих скандинавских специјалитета. Листове треба додати јелу непосредно пред завршетак кувања, јер само тако ће дати очекивану арому. Јер се дугим кувањем губи укус. Семе мирођије, штитови са незрелим плодовима, цвасти, а и целе биљке користе се за кишељење краставаца у туршији.
Употреба као народни лек. Мирођијина вода се вековима користи као средство против грчева код беба. Припрема се тако што се кашичица самлевеног семена намаче више сати у топлој води, а затим се раствор оцеди и заслади медом. Одраслима се даје кашика, а деци кашичица ове течности. Ово пиће такође подстиче апетит, а потпомаже и надолажење млека код дојиља. Семе мирођије се понекад жваће као дигестив.
Добијање етарског уља и примена. Дестилацијом помоћу водене паре из зрелих здробљених плодова добија се до 4% етарског уља, које је умерени седатив и ароматик. Добар је дигестив и отклања надимања.
Филети морског листа са мирођијом
- 6 кашика путера
- 1 кашика сецкане мирођије
- 1 кашика сецкане нане
- 1 кашика сецкане
крбуљице
- неколико листова исецканих естрагона
- 4 велика филета
морског листа
- 1 шоља презли
- 2 кашике уља
- со и бибер по потреби
Склонити са ватре истопљени путер и у њега ставити зачинске траве. Сваки појединачни филет морског листа потопити у ову смесу, а затим га обложити презлама, помешаним са сољу и бибером. Пржити на уљу и сервирати са зеленом салатом.
Најновији број
18. април 2024.
