Инфо

8. септембар 2016.8. сеп 2016.
ОСВРТ

ОДЛИЧЈА ПОД ЛУПОМ ИДЕОЛОГИЈЕ

Малобројна група поштоваоца дела 17 младића, предвођени члановима ОО СУБНОР Богатић, махом из Лешнице (њих седам), који су јуначки изгинули трећег септембра 1941. године, у борби са далеко надмоћнијим фашистичким непријатељем, положила је недавно венце крај споменика, посвећеном овом храбром чину, поред пута, Богатић-Шабац. На искрају Богатића, ово одличје из периода Другог светског рата се и налази. У јавности је познатије као споменик лешничкој чети.
Оживљавајући успомене на овај историјски догађај с поруком да вредности треба чувати, председник борачке организације општине Богатић Миољуб Јосиповић, рекао је између осталог да је Богатић, трећег септембра 1941. био поново слободан, те да су у овом крају почели “ницати“ органи устаничке власти.
- Јединица фашистичког окупатора “до зуба“ опремљена оружјем, кренула је из Богатића према Шапцу. Код овог места ( Битвић ), предвођени командантом Станком Орељом супротставили су им се борци за слободу Мачванског партизанског одреда, далеко слабије наоружани. Сви су изгинули бранећи слободу, част, одбијајући да оставе рањеног на бојишту, свог команданта, истакао је Јосиповић, приликом полагања венаца, и додао да су фашисти, побијене касније масакрирали.
Други говорници, евоцирали су успомене на укупне жртве, бранитеља слободе и достојанства поднете у Другом светском рату, које су обележене сличним одличјима. Манифестације, подсећања на те историјске догађаје биле су монументалне у присуству великог броја грађана и званичника.
Доста хроничара забележило је овај догађај, а касније по подизању споменика редовно је сваке године поред њега полагано свеже цвеће и венци у присуству доста људи.
Писац је хиперболички говорио о једној малој земљи на немирном Балкану, која је херојску прошлост заменила упорном, дипломатском борбом за достојанство својих грађана, њихове богате културе и сваког другог идентитета у садашњем и будућем времену. Брдо писаних дела знаменитог бележника сведочи о несвакидашњем јунаштву и голготи народа, чија је свака стопа земље крвљу натопљена, а понегде оскрнављена одличја о томе, стоје као неми сведоци бурног времена које мирољубивим земљоделцима често није дало мира. Никада они нису постављали питање зашто да се боре. Напротив, плуг и мотику, готово беспоговорно су мењали за пушку и топ, свесно одлазећи у ратну неизвесност, уверени да тако бране своје куће и достојанство.
Многи се из вихора ратова нису вратили живи. О томе сведоче бројна обележја, а потомци треба да их поштују.
Љ. Ђукић

Најновији број

28. март 2024.

Најновији број
Verified by Visa MasterCard SecureCode
American Express MaestroCard MasterCard Visa
Banka Intesa