СРПСКИ СИНДИКАТИ НАЈАВЉУЈУ СМЕНУ ВЛАДЕ
ВРЕЛА ЈЕСЕН ИЛИ БАЦАЊЕ ПРАШИНЕ
Ових дана процеси и догађаји у Србији смењују се брзином која онемогућава хроничара да их целовито сагледа и из њих извуче било какву озбиљнију процену. На једној страни, председник Републике, у својим миротворачким походима, покушава да обезбеди трајно помирење у балканском бурету барута. Планира посету Вуковару и чека „ко запета пушка“ да почну преговори са представницима привремених косовских власти о судбини ове српске покрајине и Срба који на Косову живе.
У тим својим државничким напорима Борис Тадић строго води рачуна да се домаћој јавности представи као обичан човек, ту из нашег комшилука, па, посећујући српске вароши, изјављује како саосећа са свима онима којима је тешко бреме немаштине на плећима. Иде и корак даље, па се хрватским новинарима, пред историјску посету Вуковару, поверава да воли да слуша Северину. Куд ћеш више: исти као ја или ти!
И док Борис Тадић отвара велика врата новом миротворачком лику Србије, пред српском Владом много су теже работе. Њој се не памте чак ни они потези које покушава да укалкулише у биланс успеха. Узалуд потпредседник Ђелић, покушава да медијски представи чињеницу да је Србија коначно „прекорачила праг“ на путу европских интеграција, јер је Савету министара Европске Уније прослеђен њен захтев за прикључење. Од те чињенице Влада, бар у овом тренутку, није видела никакве вајде и није ојачала рејтинг у домаћој јавности.
Суочен са тешким изазовима у домаћој економији и притисцима међународне заједнице да се заврши сарадња са Хашким трибуналом, разједан све видљивијим пукотинама у наводно чврстој коалицији, кабинет премијера Цветковића неодољиво подсећа на оног човека коме је животна филозофија да „мале проблеме решава великим проблемима“. Неочекиваним и често супротстављеним потезима Влада покушава да кормилари све узбурканијом политичком пучином и да некако доведе своју барку до наредних редовних избора.
У тим својим државничким напорима Борис Тадић строго води рачуна да се домаћој јавности представи као обичан човек, ту из нашег комшилука, па, посећујући српске вароши, изјављује како саосећа са свима онима којима је тешко бреме немаштине на плећима. Иде и корак даље, па се хрватским новинарима, пред историјску посету Вуковару, поверава да воли да слуша Северину. Куд ћеш више: исти као ја или ти!
И док Борис Тадић отвара велика врата новом миротворачком лику Србије, пред српском Владом много су теже работе. Њој се не памте чак ни они потези које покушава да укалкулише у биланс успеха. Узалуд потпредседник Ђелић, покушава да медијски представи чињеницу да је Србија коначно „прекорачила праг“ на путу европских интеграција, јер је Савету министара Европске Уније прослеђен њен захтев за прикључење. Од те чињенице Влада, бар у овом тренутку, није видела никакве вајде и није ојачала рејтинг у домаћој јавности.
Суочен са тешким изазовима у домаћој економији и притисцима међународне заједнице да се заврши сарадња са Хашким трибуналом, разједан све видљивијим пукотинама у наводно чврстој коалицији, кабинет премијера Цветковића неодољиво подсећа на оног човека коме је животна филозофија да „мале проблеме решава великим проблемима“. Неочекиваним и често супротстављеним потезима Влада покушава да кормилари све узбурканијом политичком пучином и да некако доведе своју барку до наредних редовних избора.
Најновији број
18. април 2024.
