ОЛАКШАЊЕ ПРИВРЕДИ ИЛИ НОВИ НАМЕТИ?

Да ли ће поједине таксе од следеће године имати идентичан износ у свим локалним самоуправама у Србији, и да ли ће број парафискалних намета у држави повећати или смањити, само су неке од тема о којима разговарају домаћи и страни економски стручњаци. Договорена решења би била део новог Закона о таксама и накнадама, који би, према најавама, могао да буде усвојен већ током јесени, док би његова примена почела од 1. јануара.
- ММФ стално предлаже ““ штедите, не дижите плате, а рачуни се на крају испостављају малим предузећима. У овом тренутку, привредници плаћају 148 парафискалних намета, што је неиздрживо. Најава доношења Закона о идентичној висини такси и накнада на територији читаве државе је лепо обећање које неће бити реализовано. Локалне самоуправе имају дискрециона овлашћења да регулишу висину такси. Примера ради, комунална предузећа наплаћују одношење смећа појединим фирмама иако та предузећа не раде већ дужи временски период, односно не стварају смеће. Најава смањења парафискалних намета ми личи на шминкање мртваца, како би се привредници убедили да неко њихов положај, који у овој држави подсећа на агонију, жели да побољша. Привредници имају више од 400 различитих такси и парафискалних намета које плаћају, док у већини европских земаља то оптерећење не прелази 12 обавеза. Укинути су нам порески кредити, једина смо земља у свету која је опорезовала инвестиције, повећан је порез на имовину правних лица, минималац је повећан само у реалном сектору што је ново оптерећење од 16 одсто за привреднике. Порески ситем Србије је донкихотовски - имате систем у којем се стопе пореза обрачунавају по томе колико држави треба. Онај ко ради легално нема један одсто могућности да опстане. Бројни привредници планирају да обуставе производњу, сива економија енормно расте - обухвата 50 одсто промета роба и услуга. Привредници никад не предлажу неку меру која би закинула државни интерес, а овде се за десет година није десило да се усвојио неки предлог који ми дамо. Привреда нити је била, нити јесте, нити ће бити брига државе, јер ми искуство говори да држава гледа само како да узме, без сагледавања реалних проблема и подстицаја, наводи Милан Кнежевић, председник Асоцијације малих и средњих предузећа.
Кнежевић додаје да резулати у области економије које износе представници Владе Србије нису за похвалу.
- Позитивни подаци о економским кретањима представљају избор из статистичких података и не одражавају пуну истину. У последње три године БДП је растао по стопи од 0,4 одсто а неопходан нам је раст од 4 одсто, дакле 10 пута већи. Немачка има БДП око 1.100 милијарди евра и кад би њихов раст износио 3 одсто, он би био као 100 одсто нашег. Сви подаци о кретањима у привреди су најјефтинија политикантска естрада. Пошто од 122.000 предузећа чак 32.000 није ни предало завршне рачуне, АПР је изнео податке о финансијском пословању привреде на основу статистичких података. Из аналитичког третмана избачено је свих 32.000 фирми како не би квариле бајковиту слику о привредним кретањима. Шта се дешава када се половина малих и средњих предузећа налази у финансијској агонији? Сејање илузија је политички исплативо, али уводи грађане у стање колективне несвести, објашњава Кнежевић
Фискална консолидација даје резултате, ало високу цену због тога плаћају грађани и привреда. Само раст БДП од 4-5 одсто може извући Србију на пут опоравка