Инфо

22. септембар 2016.22. сеп 2016.
РАЗГОВОР СА ДУШАНОМ ЦВЕТИНОВИЋЕМ, ФУДБАЛЕРОМ ЛЕНСА

ПОСЕБНЕ СПОНЕ СА НАВИЈАЧИМА

Кренуо је из Шапца, после сезоне у којој се Мачва опростила од Прве лиге. Док је клуб тражио узроке неуспеха, Цветиновић је спаковао кофере за Врање, а потом каријеру наставио да гради у иностранству. Сада, покушава да Ленсу врати стару славу
Иако друголигаш, “Ленс“ је велики клуб, некадашњи шампион и тим за који су наступали, раније, Небојша Златарић, Анто Дробњак, а недавно Ковачевић и Миловановић. Колико се памте у Француској?
- Ово је клуб дуге традиције успеха и сјајних навијача. Сви су оставили траг, често ме млађи питају за Ковачевића и Миловановића, а старији се сећају и нашег Златарића и то са сетом, што ми је јако драго када чујем.
Последњих година, Ленс је на “клацкалици“, између два ранга. Где “лежи“ проблем?
- Пре две године је клуб био у елити, међутим, сезону су почели под забраном трансфера, а домаћини су били на стадиону удаљеном више од 100 км због реновирања постојећег (за ЕУРО 2016). Уз све то, било је организационих несугласица и испадање је било неминовност.
Да ли је организација клуба на нивоу великих клубова?
- Апсолутно. Ланс се стабилизовао, нови власник је уложио много новца у Спортски центар са 12 терена, теретаном, базеном и другим садржајима. Створени су сви услови за рад и све је део пројекта повратка у Прву лигу.
Није нам много позната француска Друга лига што се квалитета екипа тиче?
- Бар половина лиге има прволигашко искуство, посета је сјајна (просек код нас 25.000), терени изврсни, а клубови доста изједначени. Честа су изненађења. Сама игра базирана је углавном на снази. Наглашавам да су наши навијачи можда и највернији у држави и својом подршком нас обавезују и носе до успеха.
Наступао си дуго у Швајцарској, потом Норвешкој, пре Француске?
- Сјајна искуства. Грасхоперс је гигант у европским оквирима и фантастично организован клуб. Без обзира на тренутне резултате, снага, величина и значај се осете од првог дана. Норвешки “Хаугесунд“красе високе амбиције, такође добра организација и специфичан “породични“ однос унутар клуба.
Често се код нас управо Швајцарска и Норвешка доживљавају као синоними мирних, уређених земаља у којима све функционише. Да ли је свакодневица заиста таква?
- Имао сам велику срећу приликом избора држава где ћу играти. Архитектура “Швице“, Норвешке и Француске никога не оставља равнодушним, али једнако опчињавајућа је и природа. Наравно, у сваком су граду становници били врло љубазни. Постоје и код њих просјаци, кривична дела, али је то у далеко мањој мери него код нас.
Две године си провео у Вадузу, лига Швајцарске, али је то и град престоница мале Кнежевине Лихтенштајн?
- Лихтенштајн је буквално држава сачињена од 4, 5 варошица. Вадуз је градић који јесте мали, али пружа све услове за живот и доноси мир, мени толико значајан после узбуђења у Цириху и Норвешкој. На сваком кораку, људи одају утисак среће и задовољства својом свакодневицом.
Где ти је било најтеже да се привикнеш на живот ?
- Свакако у Француској. По доласку, супруга је била пред порођајем, те смо морали брзо да нађемо стан, клинику, а све је пратила комплокована администрација. Све је закомпликовала и чињеница да службеници слабо говоре енглески.
Колико, по доласку у нову средину, имаш времена да упознајеш нови град, људе и колико имаш времена да мислиш о нечему другом, осим о тренингу и одмору?
- Свугде у Европи има људи са ових простора и управо они су ми највише помогли при привикавању. Обични разговори много значе у слободно време кога је, иначе, премало. Ипак, породица је најлепше место за психички и физички одмор.
Где су људи “најлуђи“ за фудбалом од држава и градова где си наступао?
- Ланс живи за фудбал, а енергија се осети посебно на дербијима. Валенсијен смо недавно победили, а надам се да ћу осетити и чар у дербију севера против Лила у Првој лиги. Неправедно би било изоставити навијаче у Норвешкој. Менталитет није исти, али је и у Хаугесунду љубав прем клубу огромна и подршка невероватна. Створио сам посебну везу са навијачима тамо, чак сам добио и песму.
Сениорски дрес Мачве носио си у сезони 2006/2007. коју не памтимо по добром. Турбулентна сезона окончана је испадањем из лиге које нико није очекивао?
- Прилику ми је пружио Милан Ђуричић и то је била врло чудна сезона. Уверен сам да смо имали квалитет за много више, али није ишло. Очекивали смо да крене и у том чекању смо испали. Један од најтежих тренутака у каријери. Сада је Мачва свакако на месту где припада традицијом, величином града, инфраструктуром.
Колико се разликује начин рада на тренинзима, систем и интензитет код нас и у другим државама где си играо?
- Систем је сличан свугде, али на западу једина преокупација за играче је тренинг и игра, нема потребе да мисли о било чему другом, што код нас није случај, нажалост. Уз то, у свим клубома где сам играо, много пажње посвећује се психолошкој припреми утакмице.
За крај, враћамо се Мачви. Прва је у другој лиги, а иако је крај далеко, некако сви сањамо Супер лигу ? Колико пратиш?
- У јуну сам имао прилику да гледам свој омиљен клуб. Пратим резултате и знам да нису случајни. Играо сам са Ристивојевићем, Обровцем, Јеремићем. То су сјајни, искусни играчи. Направљена је добра селекција младих играча, тим је уигран и од срца мом клубу желим да у мају слави улазак у Супер лигу.
Д. Благојевић

Најновији број

28. март 2024.

Најновији број
Verified by Visa MasterCard SecureCode
American Express MaestroCard MasterCard Visa
Banka Intesa