ЈЕЛЕНА МИЛИЋ, МАТУРАНТ ШКОЛЕ ПРИМЕЊЕНИХ УМЕТНОСТИ, ПОНОВО УСПЕШНА
СА ВОЉОМ СВЕ
У колекцији међународних награда, која је само ове године достигла бројку четири, нашле су се најновије, и то прве на конкурсу 57. Ликовне манифестације деце и омладине за награду „Паја Јовановић“ у Вршцу и за колекцију радова на ЏВИИИ Међународном ликовном конкурсу „Радост Европе“ у Београду
Када је у питању Јелена Милић, ученица четврте године образовног профила конзерватор културних добара ““ препаратор Школе примењених уметности, по до сада постигнутом у стваралачком раду границе не постоје. Млада Шапчанка недавно је после освојених трећих награда на 7. Међународном бијеналу дечјег просторног обликовања „Путевима Фабианија“, Штањел, Словенија, и Међународном конкурсу за идејно решење „Реци НЕ“ (цигаретама), Клуб здравља Пирот, заблистала у Вршцу и Београду. Освајањем првих награда на 57. Ликовној манифестацији деце и омладине за награду „Паја Јовановић“ и то са два акварела и ЏВИИИ Међународном ликовном конкурсу „Радост Европе“ за колекцију радова потврдила је речи свога професора ментора Драгана Марковића Маркуса да је „многе радове одрадила потпуно професионално као да је давно завршила Академију“.
- Врло сам задовољан њеним одзивом и уопште уласком у целу ту причу јер ликовна уметност, односно тај пут уметности, врло је неизвестан и да употребим помало излизану фразу трновит. Она је све то стоички поднела са јаком жељом и вољом што је и за мени био стимуланс да наставимо у том правцу. Јелена Милић је дете које се ретко среће. Она не само да има таленат него је вољно опстала у целој тој причи што уопште није лако. Пристигле награде управо су заслуга њеног талента и воље. Моје, као професора, било је само да је мало усмерим, извршим неке корекције. Пустим је да развије своју идеју јер тиме она развија себе као личност. Посебно је јака у акварелу и мислим да ће та прича око њих тек бити испричана ““ каже проф. Марковић који је током свих ових година пратио Јеленин рад на часовима цртања и сликања.
Скромна, увек са осмехом на лицу, помало стидљиво сама Јелена одговара да је поносна на све оно што је до сада постигла не изостављајући да помене помоћ и подршку свога професора.
- Инспирација је увек присутна и та воља тера ме да наставим даље са радом. Наравно, и подршка драгих људи међу којима је и професор Маркус. Награда „Паја Јовановић“ ми је најдража како због самог назива награде јер ми је он један од дражих сликара, али и зато што је у питању прва.
На истом конкурсу Јелена је учествовала и прошле године, али тек ова два акварела формата 35џ25 донела су јој успех. Да није само вешта у цртању и сликању потврђује и прва награда за колекцију постера на тему „Мир“, али и бронзана медаља за колекцију фотографија на тему архитектуре послата на конкурс у Словенији.
- Сликање, цртање, плакати, фотографије. Бави се писањем поезије и свирањем на блок флаути. Све је то део мене.
На питање да је поред сликања и поезија део ње, израз душе, одговара уз осмех.
- Мислим да се мој професор не би сложио са тим али ја бих рекла да је слика нема песма као што каже латинска изрека. Заиста тако мислим. Управо кад не могу да се изразим кроз слику, да искажем своја осећања, ја то пренесем на папир речима.
Иако тек на почетку школске године будућа матуранткиња не посустаје. Увелико се спрема за пријемни на Академији ликовних уметности у Новом Саду. Томе доприносе и ваннаставни часови у атељеу проф. Марковића.
- Небројено пута сам посумњала у своје способности али увек су ту били људи који су рекли: „Чекај, немој, ако си постигла толико како сада да одустанеш.“ Много значи подршка у сваком смислу. Планирамо да у току ове школске године одговоримо на све конкурсе. Надамо се да ћемо имати успеха као и на пријемном за Академију ““ верује Јелена.
И ми смо уверени да ће ова надасве талентована девојка остварити све своје уметничке снове који су несумњиво део ње и њене веома харизматичне личности.
ДЕТЕ КОЈЕ МОТИВИШЕ
Јелена је једно посебно биће, речи су проф. српског језика и књижевности Драгане Ђермановић која је у младој уметничкој души препознала таленат и за књижевност.
- Јелена је дете које мотивише и подстиче сваког професора, сваког колегу из ове школе, па тако и мене. Занимљиво је заправо да је добила велики број награда из области књижевности. Не постоји конкурс током прошле школске године на који смо послали неко њено књижевно дело, прозни текст или поезију, да она није добила бар похвалу. Најчешће је то било једно од прва три места. На Смотри рецитатора била је међу првих десет у нашој општини. Сарађивати са дететом као што је Јелена заиста је изузетна част. Она буди оно најбоље у људима.
- Врло сам задовољан њеним одзивом и уопште уласком у целу ту причу јер ликовна уметност, односно тај пут уметности, врло је неизвестан и да употребим помало излизану фразу трновит. Она је све то стоички поднела са јаком жељом и вољом што је и за мени био стимуланс да наставимо у том правцу. Јелена Милић је дете које се ретко среће. Она не само да има таленат него је вољно опстала у целој тој причи што уопште није лако. Пристигле награде управо су заслуга њеног талента и воље. Моје, као професора, било је само да је мало усмерим, извршим неке корекције. Пустим је да развије своју идеју јер тиме она развија себе као личност. Посебно је јака у акварелу и мислим да ће та прича око њих тек бити испричана ““ каже проф. Марковић који је током свих ових година пратио Јеленин рад на часовима цртања и сликања.
Скромна, увек са осмехом на лицу, помало стидљиво сама Јелена одговара да је поносна на све оно што је до сада постигла не изостављајући да помене помоћ и подршку свога професора.
- Инспирација је увек присутна и та воља тера ме да наставим даље са радом. Наравно, и подршка драгих људи међу којима је и професор Маркус. Награда „Паја Јовановић“ ми је најдража како због самог назива награде јер ми је он један од дражих сликара, али и зато што је у питању прва.
На истом конкурсу Јелена је учествовала и прошле године, али тек ова два акварела формата 35џ25 донела су јој успех. Да није само вешта у цртању и сликању потврђује и прва награда за колекцију постера на тему „Мир“, али и бронзана медаља за колекцију фотографија на тему архитектуре послата на конкурс у Словенији.
- Сликање, цртање, плакати, фотографије. Бави се писањем поезије и свирањем на блок флаути. Све је то део мене.
На питање да је поред сликања и поезија део ње, израз душе, одговара уз осмех.
- Мислим да се мој професор не би сложио са тим али ја бих рекла да је слика нема песма као што каже латинска изрека. Заиста тако мислим. Управо кад не могу да се изразим кроз слику, да искажем своја осећања, ја то пренесем на папир речима.
Иако тек на почетку школске године будућа матуранткиња не посустаје. Увелико се спрема за пријемни на Академији ликовних уметности у Новом Саду. Томе доприносе и ваннаставни часови у атељеу проф. Марковића.
- Небројено пута сам посумњала у своје способности али увек су ту били људи који су рекли: „Чекај, немој, ако си постигла толико како сада да одустанеш.“ Много значи подршка у сваком смислу. Планирамо да у току ове школске године одговоримо на све конкурсе. Надамо се да ћемо имати успеха као и на пријемном за Академију ““ верује Јелена.
И ми смо уверени да ће ова надасве талентована девојка остварити све своје уметничке снове који су несумњиво део ње и њене веома харизматичне личности.
ДЕТЕ КОЈЕ МОТИВИШЕ
Јелена је једно посебно биће, речи су проф. српског језика и књижевности Драгане Ђермановић која је у младој уметничкој души препознала таленат и за књижевност.
- Јелена је дете које мотивише и подстиче сваког професора, сваког колегу из ове школе, па тако и мене. Занимљиво је заправо да је добила велики број награда из области књижевности. Не постоји конкурс током прошле школске године на који смо послали неко њено књижевно дело, прозни текст или поезију, да она није добила бар похвалу. Најчешће је то било једно од прва три места. На Смотри рецитатора била је међу првих десет у нашој општини. Сарађивати са дететом као што је Јелена заиста је изузетна част. Она буди оно најбоље у људима.
О. Гавриловић
Најновији број
25. април 2024.
