Svedoci smo klimatskih promena koje su uslovile povećan broj i intezitet prirodnih nepogoda, poput olujnih vetrova, poplava, suše, požara. Civilna zaštita obuhvata različite aktivnosti i resurse kako bi se sprečile, ublažile ili sanirale štete uzrokovane raznim nesrećama ili nepredviđenim situacijama. Ključna uloga pripada građanima, ali je njihov nivo informisanosti i znanja na ovu temu, prema procenama nadležnih, limitiran. Cilj nam je da u saradnji sa nadležnim organima iz lokalne samouprave, kao i predstavnicima civilnih organizacija, kroz seriju tekstova posvećenih prvenstveno pravilnoj pripremi za krizne situacije i ponašanja tokom istih, podignemo stepen informisanosti i znanja naših građana o njihovoj ulozi u zaštiti života i materijalnih dobara tokom vanrednih situacija
Sećanje na maj 2014. godine i danas u mnogim sugrađanima budi jezu. Izlili su se svi vodotoci, a voda ušla u dvorišta, kuće, štale, bašte i njive. Odbrana od prirode bila je nemoguća. Nakon povlačenja vode šteta je sanirana mesecima.
Najviše štete bilo je u Oridskom basenu, ali i Pocerina i Mačva nisu prošle mnogo bolje. Dumači nije bilo prvi put da se izlije u Gornjoj Vranjskoj. Ipak, niko ne pamti ništa slično onome što se desilo te srede, 14. maja, uveče. Dvorište porodice Josipović od reke deli samo put. Dešavalo se i ranije da voda izađe iz korita i pređe preko puta.
Foto: "Glas Podrinja"
-Kiša je padala čitavog dana, ali nismo mogli da očekujemo ono što se desilo. Voda je za desetak minuta u dvorištu bila oko u visini od oko 70 centimetra. Kod nas voda nije ušla u kuću, ali jeste u pomoćne objekte. Odnela je ogradu, ušla u plastenike i uništila sve. Povrtarstvo nam je bilo osnovni izvor prihoda i sve je nestalo u trenu. Tri dana nije moglo da se izađe iz dvorišta. Verujem da tada ništa nije moglo da se uradi. Sila Boga ne moli, kaže Petar Josipović.
Dumača ih je, u znatno manjoj meri poplavila i sledeće godine. Nakon toga je prokopana i nije izlivala do maja prošle godine. Ove godine urađeno je ozbiljno čišćenje korita i obale što daje nadu da sličnih problema više neće biti.
Foto: "Glas Podrinja"
Tih dana i Prnjavor je poplavljen, sa jedne strane od Drine, a sa druge od Jereškog i Cerskog obodnog kanala. Maksimovići su se, samo godinu dana ranije, nakog godina podstanarskog izbegličkog života napokon skućili.
–Majka me je probudila rano ujutru rečima „voda nam je ispred vrata“. Nedostajalo je manje od centimetar da voda uđe u kuću, ali pomoćne zgrade, u kojima je bio alat i neki električni uređaji, su bile pod vodom. Stavljali smo džakove sa peskom oko vrata da voda ne uđe u kuću. Rođendan te godine pamtim po nošenju džakova. Dve godine ranije smo posadili više od 50 sadnica različitog voća, opstala je samo jedna šljiva. Niko nije verovao da može da izlije tolika količina vode. Stariji meštani se sećaju da je taj deo nekada plaveljen, ali kada nije bilo COK-a. Dvorište ima pad i na najnižem delu voda mi je bila do struka, priča Mario Maksimović, sada direktor Doma kulture „Prnjavor“.
Foto: "Glas Podrinja"
Mario je tada radio u dikontu pića. Pamti nestašicu pijaće vode u prodaji, ali i probleme drugih meštana Prnjavora.
-Nije bilo pijaće vode, mreže mobilne telefonije, tako da telefoni nisu radili. Drina je poplavila mnogo više. Voda je bila do prozora u pojedinim domaćinstvima. Šteta je kasnije refundirana, dobijana su sredstva za sanaciju. Teško da je to bilo moguće sprečiti da se to desi. Možda da su kanali redovnije čišćeni da bi bilo manje vode. Nakon toga je dosta rađeno i na obaloutvrdi i na produbljivanju kanala, navodi Mario.
Količina kiše koja je tada pala napravila je problem ne samo u Srbiji, nego u čitavom regionu. Mnogi se slažu da bi Sava verovatno probila nasipe kod Šapca, da pre toga nisu pukli nasipi u Hrvatskoj. Poplave nisu mogle biti sprečene, može se samo govoriti o tome da li je štata mogla biti manja, ali posle bitke svi su junaci. Mnoge pouke su izvučene, a tokom prethodnih deset godina intenzivno se radilo na uređivanju vodotokova i obaloutvrda. Oni koji su poplave doživeli i dalje sa strepnjom gledaju u nebo kada kiša duže pada. Kada smo na desetogodišnjicu majskih dešavanja pisali o njima svi sagovornici su se složili u jednom - „Bilo, ne ponovilo se“.
Foto: "Glas Podrinja"
Foto: "Glas Podrinja"
