Najveća opasnost od šumskih požara

Usled visokih dnevnih temperatura i dugog sušnog perioda bez kiše, ali i nepažnje građana, broj požara u letnjim mesecima se drastično uvećava. Požari na otvorenom prostoru i šumski požari uzrokuju uništavanje čitavog ekosistema i nanose neprocenjive ekološke i materijalne štete.
Na teritoriji Mačvanskog upravnog okruga od početka ove godine do danas registrovano je ukupno 439 intervencija na požarima na otvorenom prostoru. Možemo reći da je broj intervencija na požarima na otvorenom prostoru praktično dupliran, obzirom da je za isti period u prethodnoj (2023) godini bilo 225 intervencija. Prošle godine vatrogasci – spasioci za navedeni period intervenisali su na 29 požara na deponijama, 71 požar na niskom rastinju, a 3 u listopadnim šumama, dok je u ovoj godini za isti period broj požara na deponijama 42, niskom rastinju 242, a u šumama je bilo 23 požara.
Broj požara na otvorenom prostoru prilično je uvećan samo u prethodnoj nedelji, i danima vikenda, gde je zabeleženo 63 požara na otvorenom prostoru, odnosno 17 požara na otvorenom prostoru, zabeleženom u jednom danu (nedelja 18.08.2024 god.)

-Takođe bih se osvrnuo na šumske požare kojih je u proteklom periodu, odnosno od početka ove godine bilo 23 i koji su pravovremnim intervencijama pripadnika vatrogasno spasilačkog bataljona u Šapcu ugašeni u najkraćem roku. Time je sprečeno njihovo širenje i nastanak veće materijalne štete, kaže Ivan Spajić načelnik Odeljenja za vanredne situacije Šabac.

Spajić ističe da su šumski požari i najteži za gašenje, pogotovu tamo gde su velike strmine i nepristupačan je teren, tako da je vozilima nemoguće prići blizu vatre, te vatrogasci – spasioci moraju da izlaze sa naprtnjačama. Kod nas je takva situacija na Ceru.

Zahvalnost za neprocenjivu pomoć
-Pored svega želeo bih da zahvalim na pomoći i dobrovoljcima pre svega DVD „Vidojevica“ i DVD „Grušić“, koji su zajedno sa profesionalnim pripadnicima Sektora za vanredne situacije uspeli da ugase nekolicinu požara, a neke čak i samostalno uspeli da stave pod kontrolu. Njihova pomoć je od neprocenjivog značaja uzimajući u obzir veliki broj intervencija u prethodnom periodu i iscrpljnjnost svih kapaciteta u smislu ljudstva i opreme. Možemo da računamo i na vatrogasnu jedinicu kompanije „Eliksir“ koja je obučena za gašenje požara, posebno na opasnim materijama, ističe Ivan Spajić.

-Imali smo veliki šumski požar na Ceru 2007. godine, ali sada smo u smislu pripreme i kapaciteta spremniji. Imamo više ljudi i vozila od tada, kao i Dobrovoljna vatrogasna društva, pre svega „Grušić“, ali u slučaju požara većih razmera mogli bi da pomobgnu i DVD „Prnjavor“, „Loznica“ i „Vidojevica“ iz Lešnice. DBD „Grušić“ je tu najbliži i do dolaska profesionalaca iz Šapca ili Loznice oni već mogu otpočeti sa gašenjem požara. Načelnik Sektora naložio je da se u takvim situacijama aktiviraju i pripadnici specijalizovanih jedinica Civilne zaštite, konkretno vod za gašenje požara, a na okružnom nivou većina pripadnika te jedinice je Šapcu, ističe Spajić.
Na širenje ovakvih požara utiče dosta faktora.

Broj požara na otvorenom prostoru prilično je uvećan samo u prethodnoj nedelji, i danima vikenda, gde je zabeleženo 63 požara na otvorenom prostoru, odnosno 17 požara na otvorenom prostoru, zabeleženom u jednom danu (nedelja 18.08.2024 god.)

-Kada je teren nepristupačan mi nekada vidimo požar nedaleko od nas, ali ne možemo da mu priđemo. Požari u četinarskim šumama su gori nego u listopadnim, zbog toga što smola dobro gori, upaljena šišarka može da leti desetinama metara i da pali na drugom mestu. Pri tom takve šume su i obično na većim visinama, ima i vetra, tako da svi uslovi pogoduju širenju vatre. Naročito je teško gasiti kada gore krošnje, što se zove krunski požar, navodi Bojan Milinković komandant Vatrogasno – spasilačkog bataljona Šabac.

Bojan Milinković, Foto: "Glas Podrinja"

Požar u urbanim sredinama uvek izgleda dramatičnije, jer je realnije da može odneti i ljudske žrtve. Međutim, sa stanovišta profesionalaca ovakvi požari su lakši za gašenje. Šabački vatrogasci – spasioci već par godina su opremljeni i lestvama za gašenje na velikim visinama. Naši sagovornici istuču da na stambenom objektu tačno znaju gde se požar preseca kako se nebi širio dalje.
Gotovo svakog leta vatrogasci – spasioci imaju probleme i sa deonijama. Ovi požari više prave ekološki problem, dok opasnost od širenja vatre nije velika.

Ivan Spajić načelnik Odeljenja za vanredne situacije Šabac, Foto: "Glas Podrinja"

Reč Zakona
Zakonom o zaštiti od požara se zabranjuje spaljivanje ostataka strnih useva, spaljivanje smeća na otvorenom prostoru i spaljivanje biljnih ostataka. Ovim Zakonom zabranjeno je i loženje otvorene vatre u šumi i na udaljenosti 200 metara od ruba šume, izuzev na određenim vidno obeleženim mestima. Kazne za fizička lica koja prekrše odredbe ovog Zakona kreću se od 10.000 do 50.000 dinara, dok kazne za spaljivanje ostataka strnih useva, biljnih ostataka i smeća za fizička lica iznose 10.000 dinara, a za pravna od 300.000 do 1.000.000 dinara.
-Odeljenje za vanredne situacije u Šapcu kontroliše sprovođenje mera zaštite od požara na otvorenom prostoru i protiv osoba koje ne poštuju zabrane biće podnet zahtev za pokretanje prekršajnog postupka. Preko svih ovlašćenih službenih lica pripadnika vatrogasno spasilačkih jedinica i inspektora Odeljenja za vanredne situacije u Šapcu vršimo kontrolu na celoj teritoriji Mačvanskog upravnog okruga, a do sada je napisano preko 30 prekršajnih naloga za nepoštovanje odredbi Zakona o zaštiti od požara.
Sektor za vanredne situacije sprovodi akciju preventivnog delovanja na sprečavanju nastanka požara na otvorenom prostoru, ne samo inspekcijskim nadzorima, već i stalnim apelima, razgovorima sa građanstvom, edukativnim radionicama, navodi Ivan Spajić

-Blizu deponije uglavnom nema šta drugo ni da gori, ali je veliki ekološki problem. Dim iz dubine dugo tinja, gore različiti materijali kojih tu ima. Važno je da imamo saradnju sa komunalnim preduzećem u ovim slučajevima, zbog toga što je neophodno da radne mašine prevrću otpad, da ga zasipaju peskom i takvi požari se tako gase, jer su oni na dubinama, ističe Milinković, dok Spajić ističe veliku zahvalnost JKP „Bogatić“ koje je zajedno sa njima gasilo deponiju koja je u poslednje vreme više puta gorela.

-Jedna od pozitivnih stvari u svim ovim intervencijama jeste što se u navedenim požarima niko nije povredio niti smo imali ljudskih žrtava. Takođe, poslednjih godina nismo imali ni vatrogasaca – spacilaca povređenih na intervencijama. Ljudi su prilično iscrpljeni tokom letnjih meseci. Naši hrabri vatrogasci spasioci, pripadnici vatrogasno spasilačkog bataljona u Šapcu su pored učestalih intervencija na našoj teritoriji u prethodnom periodu učestvovali u akcijama gašenja većih požara u Kladovu, a jedan naš tim u sastavu od četiri mlada vatrogasca spasioca je poslat, zajedno sa kolegama iz cele Srbije u akciju gašenja velikih šumskih požara u Grčku, naveo je Spajić.

Iskoristi je ovu priliku da još jednom apeluje na građane, da ne spaljuju suvu travu, nisko rastinje i ostatke strnih useva na otvorenom prostoru, jer na taj način mogu ugroziti svoju i bezbednost ljudi oko njih, a širenjem požara može se pričiniti velika materijalna šteta na okolnim objektima. Takođe, skrenuo je pažnju da ljudi budu obazrivi i u toku vožnje, posebno pušači koji opuške iz automobila bace direktno na suvu travu.

-Postoje već snimci koji kruže na društvenim mrežama a dokazuju da požar na ovakav način može da nastane već posle tri minuta od dodira opuška od cigarete sa suvom travom ili senom. Takvi požari, koji nastaju pored saobraćajnica mogu ugroziti dalje i bezbednost i zdravlje drugih vozača koji će proći istom trasom posle njih. Dakle pažnju obratiti i na ovakve situacije, podvlači Spajić.
Zabeleženo je da je na auto – putu kod Niša bilo i smrtnih slučajeva u nezgodi koju je uzrokovala smanjena vidljivost zbog dima sa spljnjenih livada.

Uzročnik u više od 90 odsto požara je ljudski faktor! Ukoliko dođe do požara potrebno je što pre obavestiti vatrogasnu službu na brojeve telefona 193.

M.M.