Jato na tren

Peđa Aćimović pre tri decenije započeo je neobično putovanje u svetu umetnosti. Ljubav prema stvaralaštvu vodila ga je u različite delove sveta u potrazi za interesantnim, ali i vrednim umetničkim delima. Poznanstva i prijateljstva i sa stvaraocima rezultirali su vrednom kolekcijom slika gde posebno mesto zauzimaju akvareli.

Jedno umetničko delo bilo je podsticaj i inspiracija da intenzivnije istražuje, obogaćuje kolekciju. Za Aćimovića, kolekcionarstvo nije samo skupljanje umetničkih dela, ili investicija, već je duboko lično putovanje koje mu donosi posebno zadovoljstvo. Ono je proces u kojem otkriva nove svetove, doživljava različite perspektive svega što nas okružuje.

Foto: Glas Podrinja

Peđa Aćimović rođen je 1974. godine. Od 1996. godine, zajedno sa ocem, počeo je da se bavi umetnošću. Do 2020. godine bavio se isključivo izlaganjem radova u tehnici akvarela. Pored velikog broja samostalnih i grupnih izložbi, od 2010. godine počinje da organizuje međunarodno bijenale akvarela. Prvo (17 zemalja), Drugo (21 zemlja), Treće (25 zemalja), Četvrto bijenale okupilo je 205 autora iz 50 zemalja. Peto bijenale, održano 2018. godine, donelo je još veći broj prijavljenih umetnika. Međutim, napravljen je odabir od 110 autora. Velika baza slikara omogućila je da se pooštri selekcija. Izložba je nakon Beograda preseljena u Salcburg, a potom u Bazel. Šesto međunarodno bijenale akvarela okupilo je 105 autora iz 40 zemalja, dok je Sedmo okupilo 102 autora. Takođe je organizovao 6 međunarodnih izložbi velikog formata (100 h 150 cm) koje su bijenalnog karaktera. Organizovao je mnoštvo prezentacija i slikanja uživo u zemlji i inostranstvu, najpoznatije u Fabrianu u Italiji. Pomogao je i organizovao učešće mnogim našim slikarima na festivalima i izložbama širom sveta.

-Kolekcionarstvo dolazi iz stomaka, posebno u početku. Saveti su u redu, ali ne treba ih slepo slušati i pratiti. Kolekcionar je taj koji kreira kolekciju. Vera u sebe je ključ. Ne treba stvarati kolekciju isključivo po vrednosti, ceni, već po umetničkoj vrednosti koja nije uvek identična cenovnoj. Danas se povlači paralela između njih, ali to nije nužno dobro i istinito -pojašnjava Aćimović i dodaje da mnoga dela imaju sentimentalnu vrednost.

-Moja priča započela je devedesetih kada me otac „zarazio“ i od tada sam u tom začaranom krugu. Ovo nije kolekcija koja je nastala zahvaljujući novcu. Sa umetnicima sam se družio, bio svedok nastanka umetničkih dela u ateljeu. Bilo je zadovoljstvo provoditi vreme sa njima, razgovarati i družiti se. Samo putovanje do dela je mnogo interesantnije od rezultata.

Bilo da je reč o pejzažima, portretima ili apstraktnim kompozicijama, svaka slika u njegovoj zbirci ima posebnu priču.

-Teško je odabrati delo i reći da je najdraže. Svako delo i njegov autor imaju poseban pečat. Ne samo kada je umetnička vrednost u pitanju. Potrebno je sagledati sve aspekte – dodaje naš sagovornik.
Smatra da različiti izlagački prostori donose i drugačiji pogled na umetnička dela, što ih čini svevremenim. Postavka u Narodnom muzeju u Šapcu potvrda je Aćimovićevog stava.

Foto: Glas Podrinja

-Izložba u Šapcu obuhvata odabrana dela nastala kroz saradnju sa domaćim i stranim umetnicima. U dogovoru sa kustosima sam selektovao akvarele. Naravno, za neka dela sam smatrao da treba da se nađu u okviru postavke, a to su dela Nikolasa Lopeza iz Perua. Njihova specifičnost je što su rađena na papiru koji izgleda kao platno, a podloga je pesak i lepak. Posebnom tehnikom se ispiraju, a zatim se slika akvarel bojama.

-Posebnost akvarela ogleda se na više načina, koji u svom jedinstvu, čine da on svoju izvrsnost emituje već pri prvom susretu prema onima koji znaju da prepoznaju i osete njegovu jedinstvenost. Još su Latini govorili da se sličan sličnom raduje (Similis simili gaudet), te su se tako susreli akvarel i akvarelisti sa Peđom Aćimovićem, poznavaocem, poštovaocem, galeristom, prijateljem... Započeta je tako davnašnja priča postanja i postojanja koja traje i danas, u neprekinutom nizu izložbi, razgovora, putovanja iz koje se izrodilo i Bijenale akvarela, vredno pažnje i stručne valorizacije, kao i nebrojene izložbe priređene u slavu akvarela i njegovih protagonista. Svi aspekti ovakvih izložbi uspešniji su ukoliko iza priređivanja isti stoje stručnost, uvažavanje, posvećenost, ljubav. Temeljitost na kojoj počiva ovaj dom akvarela kao pribežište, kao izvor i uzor onima koji od boje i trenutka stvaraju večnost – istakla je muzejska savetnica Tatjana Marković.

Foto: Glas Podrinja

Ideja i inpiracije ne nedostaje, te su u planu nove izložbe.
-Imam crteže koji datiraju od 1910. godine, kao i postavku poznatog vizantologa Dragomira Todorovića koja obuhvata portrete 40 srpskih vladara (rekonstrukcije ili kopije fresaka iz dinastije Nemanjića).
Izložba u Narodnom muzeju u Šapcu je otvorena do 27. septembra.

M.Ž.B.