Forum Glasa Podrinja

Kako da znam da imam problem sa mentalnim zdravljem?
Prepoznavanje problema sa mentalnim zdravljem može biti izazovno jer su simptomi često suptilni ili postepeni. Međutim, postoje neki znakovi koji mogu ukazivati na to da bi bilo korisno da se obratite stručnjaku, a to su:

Foto: Glas Podrinja

Promene raspoloženja:
Intenzivna tuga, anksioznost, bes ili osećaj praznine koji traje duže od uobičajenog. Osećaj beznadežnosti ili bespomoćnosti, čak i kada nema očiglednog razloga.
Poteškoće sa svakodnevnim aktivnostima:
Nemogućnost da se koncentrišete na posao, školu ili svakodnevne obaveze. Izgubljeni interes za aktivnosti u kojima si nekada uživao/la.
Promene u spavanju i apetitu:
Poteškoće sa spavanjem (insomnija) ili previše spavanja (hipersomnija). Nagli gubitak ili dobitak na težini zbog promene apetita.
Povećan stres ili anksioznost:
Osoba može osećati neprestanu napetost, brigu ili osećaj da je preplavljena čak i u svakodnevnim situacijama. Fizički simptomi anksioznosti poput ubrzanog rada srca, znojenja, drhtanja ili osećaja gušenja.
Socijalna izolacija:
Povlačenje iz društvenih odnosa, izbegavanje prijatelja ili porodice. Gubitak volje za druženjem, čak i sa bliskim osobama.
Osećaj krivice ili bezvrednosti:
Preterano osećanje krivice ili osećaj da niste dovoljno dobri, bez jasnog razloga.
Misli o smrti ili samoubistvu:
Ako imate misli o povređivanju sebe ili o smrti, ovo je ozbiljan znak da je potrebna stručna pomoć odmah.
Teškoće sa kontrolom emocija:
Intenzivne promene raspoloženja, ljutnja ili iritacija koje su neprimerene situaciji.
Zavisnosti ili štetno ponašanje:
Učestalo korišćenje alkohola, droge ili druge zavisnosti kao način suočavanja sa stresom ili emocijama.
Kako dalje?
Ako prepoznajete neki od ovih znakova kod sebe, važno je da znate da nije sramota potražiti pomoć. Razgovor sa psihologom, psihijatrom ili savetnikom može pomoći u razumevanju problema i pronalaženju načina da se bolje nosite sa izazovima.

Foto: Glas Podrinja

Kako nekome pomoći da se obrati stručnjaku?
Pomoći nekome da se obrati stručnjaku za mentalno zdravlje može biti izazovno, jer ta osoba možda oseća sramotu, strah ili nevoljnost da potraži pomoć. Međutim, postoje načini kako da pristupite ovoj situaciji pažljivo i empatično.

Sa empatijom i bez osuđivanja
Počnite razgovor sa razumevanjem i brigom, bez kritike. Na primer, možete reći: „Primetio/la sam da se boriš s nekim stvarima u poslednje vreme, i to me brine jer mi je stalo do tebe.“
Izbegavajte da umanjuješ osećanja te osobe ili da sugerišete da „preuveličava“ situaciju. Važno je da osećaju da su shvaćeni.

Podeli svoja zapažanja
Ponekad osoba nije svesna koliko se promenila, pa možete podeliti svoja opažanja bez da ih optužujete: „Primetio/la sam da si često tužan/na ili nervozan/na i da te to muči, a pre nisi bio/la takav/va.“
Fokusirajte se na ponašanja koja ste primetili, a ne na lične kritike (npr. „Primetio/la sam da teže spavaš, a ranije ti to nije bio problem“).

Naglasite da je traženje pomoći znak snage, a ne slabosti
Mnogi ljudi izbegavaju stručnjake jer misle da bi to moglo značiti da „ne mogu sami da reše problem“. Ohrabrite ih da potraže pomoć, naglašavajući da je to hrabar i odgovoran korak.
Možete reći: „Poseta stručnjaku nije znak slabosti, već hrabrosti da se suočiš sa problemom i nađeš način da se bolje nosiš s njim.“

Ponudite podršku
Ponudite da budete uz njih tokom procesa. Na primer: „Ako želiš, mogu ti pomoći da nađeš nekoga za razgovor“ ili „Mogu da idem sa tobom na prvi sastanak ako ti je lakše“.
Takođe, naglasite da nema pritiska, ali da vam je važno da im bude bolje.

Podeli lično iskustvo (ako je relevantno)
Ako ste i sami prošli kroz sličnu situaciju, podelite svoje iskustvo. Ljudi često osećaju manju stigmu kada čuju da drugi prolaze kroz isto.
Možete reći: „I ja sam imao/la slične osećaje i razgovor sa stručnjakom mi je stvarno pomogao.“

Objasnite šta stručna pomoć podrazumeva
Neki ljudi izbegavaju stručnu pomoć jer ne znaju šta da očekuju. Objasni im kako izgleda proces savetovanja ili terapije, i da je to prilika da razgovaraju sa nekim ko je obučen da im pomogne.
Razjasnite da je razgovor sa psihologom ili psihijatrom poverljiv i da nije nužno dugoročna obaveza.

Budite strpljivi i ne forsirajte
Nije neuobičajeno da ljudi u početku odbijaju ideju o traženju pomoći. Budite strpljivi i nemojte vršiti pritisak, već im dajte prostora da sami donesu odluku. Važno je da osećaju da su oni ti koji kontrolišu situaciju.

Ponudite informacije o resursima
Ponekad je korisno pružiti informacije o dostupnim stručnjacima za mentalno zdravlje, brojevima telefona ili sajtovima koji nude podršku. Ako imaju informacije pri ruci, možda će im biti lakše da naprave prvi korak.

Razgovarajte o hitnim situacijama
Ako osoba ima ozbiljne simptome poput suicidalnih misli, neophodno je hitno delovati. Tada možda nije dovoljno samo sugerisati, već ćeš morati kontaktirati odgovarajuće hitne službe ili stručnjake.

Foto: Glas Podrinja

Koliko je dobar san bitan za mentalno zdravlje?
San je ključan za mentalno zdravlje jer pomaže mozgu da se odmori, obnovi i procesira emocije, sećanja i informacije. Nedostatak sna može imati ozbiljne posledice na raspoloženje, kognitivne sposobnosti i opšte psihološko blagostanje. Evo nekoliko ključnih načina na koje san utiče na mentalno zdravlje:

Regulacija emocija: Kvalitetan san pomaže u obradi emocionalnih iskustava, što olakšava upravljanje stresom i sprečava preteranu emocionalnu reaktivnost. Hroničan nedostatak sna može dovesti do pojačanih osećanja anksioznosti, depresije i razdražljivosti.

Kognitivna funkcija: San je ključan za konsolidaciju sećanja i učenje. Nedostatak sna može smanjiti pažnju, sposobnost rešavanja problema i pamćenje.

Raspoloženje: Hronična nesanica je usko povezana s razvojem mentalnih poremećaja poput depresije i anksioznosti. San omogućava telu i mozgu da se regenerišu, što doprinosi stabilnijem raspoloženju i pozitivnijem stavu.

Foto: Canva

Stres i anksioznost: Kvalitetan san smanjuje nivo kortizola, hormona stresa. Ljudi koji se suočavaju s nedostatkom sna češće osećaju povišen nivo stresa i napetosti.

Mentalna otpornost: San omogućava bolju sposobnost suočavanja s izazovima, donosi više emocionalne stabilnosti i jača psihološku otpornost.

Ukratko, redovan i kvalitetan san je neophodan za održavanje dobrog mentalnog zdravlja, a njegov nedostatak može povećati rizik od emocionalnih i kognitivnih problema.

Ukoliko je primećeno da neka deca muče životinje, da li to ukazuje na neki poremećaj?
Mučenje životinja kod dece može biti alarmantan znak i često ukazuje na duboko ukorenjene emocionalne, psihološke ili socijalne probleme. Iako to ne znači nužno da dete koje pokazuje ovakvo ponašanje ima duševnu bolest, to može biti jedan od simptoma ozbiljnijih problema koji mogu zahtevati pažnju. Evo nekoliko važnih aspekata:

Povezanost sa poremećajima ponašanja: Deca koja muče životinje mogu pokazivati rane znakove poremećaja ponašanja (conduct disorder), što je ozbiljan mentalni poremećaj karakterisan agresivnošću, nasiljem, i kršenjem društvenih pravila. Ovaj poremećaj može da preraste u antisocijalni poremećaj ličnosti u odraslom dobu.

Empatija i emocionalna regulacija: Deca koja muče životinje često imaju poteškoća s razumevanjem tuđih osećanja i manjkom empatije. Nedostatak empatije može biti znak emocionalnih problema ili nedostatka emocionalne povezanosti s drugima.

Trauma i zlostavljanje: Deca koja su bila zlostavljana ili svedoci nasilja u porodici mogu pokazivati ovakvo ponašanje kao reakciju na sopstveni bol ili frustraciju. U ovim slučajevima, mučenje životinja može biti odraz traume koju dete preživljava.

Foto: Canva

Povezanost s nasilnim ponašanjem u budućnosti: Istraživanja pokazuju da deca koja zlostavljaju životinje imaju povećanu verovatnoću da se u odraslom dobu upuste u nasilna i kriminalna ponašanja, uključujući zlostavljanje ljudi.

Psihopatske tendencije: U nekim slučajevima, mučenje životinja može biti indikator psihopatskih osobina, kao što su hladnokrvnost, manipulisanje i nedostatak griže savesti. Takva deca mogu razviti antisocijalne ili narcističke poremećaje ličnosti kasnije u životu.

U svakom slučaju, mučenje životinja kod dece zahteva pažljivo posmatranje i intervenciju od strane stručnjaka za mentalno zdravlje. Rana intervencija je ključna kako bi se sprečili dalji razvoj ozbiljnih problema i omogućilo detetu da nauči zdrave načine izražavanja emocija i izgradnje empatije.

GP