Forum Glasa Podrinja

-Građanska ili liča prava i slobode su, pored drugih, pravo na život i nepovredivost integriteta, pravo na ličnu slobodu, pravo na pravično suđenje i pravnu sigurnost, pravo na privatnost, prava porodice i deteta i sloboda misli, savesti i veroispovesti.

Političkim pravima i slobodama pripadaju sloboda mišljenja i izražavanja, sloboda mirnog okupljanja, sloboda udruživanja, sloboda medija, pravo na obaveštenost i pristup podacima u posedu javnih vlasti, biračko pravo, pravo na učešće u upravljanju javnim poslovima i pravo na peticiju.
Među ekonomskim, socijalnim i kulturnim pravima su pravo na imovinu, pravo nasleđivanja, sloboda preduzetništva, pravo na rad sa pravima po osnovu rada i pravo na štrajk, pravo na socijalnu i zdravstvenu zaštitu, pravo na posebnu zaštitu određenih kategorija lica i pravo na pravnu pomoć, kao i pravo na obrazovanje, pravo na autonomiju univerziteta i sloboda naučnog i umetničkog stvaranja- naveo je u uvodnom izlaganju Stanojčić.

Šta je sa ograničenjima naših prava, u kom slučaju su ona dozvoljena?
-Postoje prava i slobode koja se ne mogu ograničavati (npr. pravo na život, pravo na slobodu od ropstva, položaja sličnog ropstvu i prinudnog rada, pravo na pravično suđenje, pravo na jednaku zaštitu prava i na pravno sredstvo i dr.).

Samo Ustav ima pravnu moć da utvrdi mogućnost ograničenja pojedinog prava U zakonima se zatim propisuju same mere ograničenja, konkretni slučajevi u kojima se one mogu primeniti i način (postupak) njihove primene.

Prilikom primenjivanja mera ograničenja ljudskih prava moraju se posebno poštovati i sledeći važni zahtevi: mora biti legitimna, a to znači uvek saglasna ustavnim svrhama radi kojih su te mere propisane, a ne da služi ostvarenju nekih drugih ciljeva; mora biti opravdana prema merilima demokratskog društva, što podrazumeva da mere moraju biti stvarno neophodne da bi se zadovoljila propisana svrha ograničenja; između primenjene mere i svrhe ograničenja prava u svakom konkretnom slučaju mora postojati srazmera; sva ograničenja prava trebalo bi da budu izuzetnog karaktera; lica prema kojima su mere primenjene imaju pravo na sudsku zaštitu.

Privremena odstupanja od ljudskih prava
Mere privremenog odstupanja od ljudskih prava mogu uvesti jedino u vanrednim prilikama, kakve su ratno i vanredno stanje i primenjivati dok takva stanja traju. Poslednji slučaj vanrednog stanja bio je 2021. godine zbog pandemije izazvane virusom korone.

Pravo da proglasi ratno ili varedno stanje ima Narodna skupština, a kada ona nije u mogućnosti da se sastane, odluku donose zajedno predsednik Republike, predsednik Narodne skupštine i predsednik Vlade.

Vanredno stanje može da traje samo određeno vreme. Prema Ustavu, to je 90 dana, s tim što se po isteku tog perioda može obnoviti za isti period.

Pravo na pravično suđenje i pravna sigurnost u kaznenom pravu
Pravom na pravično suđenje garantuje se svakome pristup sudu i jednak položaj pred sudom, bez ikakve diskriminacije.

Pravičnost suđenja podrazumeva fer i pošteno suđenje, tj. sudski proces u kome obe strane (tužilac i tuženi) imaju jednake mogućnosti.

Pravo na pravnu sigurnost u kaznenom pravu počiva na nekoliko važnih načela. Prvo je načelo legaliteta (zakonitosti) i ono kazuje da niko ne može biti oglašen krivim za neko delo koje, pre nego što je učinjeno, nije bilo zakonom ili drugim propisom zasnovanim na zakonu propisano kao kažnjivo.
S tim u vezi, utemeljno je i posebno načelo o primeni blažeg zakona, koje znači da se kazne određuju prema propisu koji je važio u vreme kada je delo učinjeno izuzev ako je kasniji propis povoljniji za učinioca kažnjivog dela.

Drugo je načelo pretpostavka nevinosti, koja svakom osumnjičenom ili optuženom za neko delo garantuje da mora biti smatran nevinim sve dok se njegova krivica ne utvrdi odlukom suda koja je pravnosnažna. Teret dokazivanja dela i krivice je na tužiocu, a svako ko je osuđen ima pravo žalbe na prvostepenu presudu.

Treće od važnijih načela utvrđuje zabranu ponovnog suđenja u istoj stvari, znači da niko ne može biti gonjen ili kažnjen za delo za koje je pravnosnažnom presudom oslobođen ili osuđen ili za koje je optužba pravnosnažno odbijena ili postupak pravnosnažno obustavljen.

Foto: Glas Podrinja

Pravo na jednaku zaštitu i pravo na pravno sredstvo i pravo na rehabilitaciju i naknadu štete
Prvo takvo pravo okrivljenih lica jeste pravo na obaveštenost o prirodi dela koje im se stavlja na teret i dokazima koji su prikupljeni protiv njih.

Drugo je pravo na odbranu, koje okrivljenom daje pravo da se sam brani i da uzme branioca po svom izboru.

Treće njegovo pravo je pravo da mu se sudi u njegovom prisustvu i uz mogućnost da bude saslušan i da se brani.

Pravo na pravno sredstvo služi pravnoj zaštiti građana i pravnih lica. Svako ima pravo na podnošenje žalbe ili korišćenje drugog pravnog sredstva protiv odluke kojom se odlučuje o njegovom pravu, obavezi ili na zakonu zasnovanom interesu.

Pravo na rehabilitaciju, naknadu štete od strane Republike Srbije licima koja su (1) neosnovano ili nezakonito lišena slobode, (2) pritvorena ili (3) osuđena.

Pravo na privatnost, na privatan život i poštovanje porodičnog života
Pravo na privatnost obuhvata poštovanje privatnog života, podataka o ličnosti, porodičnog života, dostojanstva čoveka i njegove časti i ugleda, doma (stana) i tajnosti pisama i drugih sredstava opštenja.

Svako nezakonito mešanje u zaštićene vrednosti privatne sfere je zabranjeno.
Privatni život obuhvata pravo čoveka na identitet (lično ime, sopstveni lik, izgled i druga lična obeležja), fizički i moralni integritet koji ne smeju biti povređivani.

Podaci o ličnosti su podaci o ličnom imenu i prezimenu, adresi, vozilima, aktivnostima, sklonostima, porodičnom stanju, odnosima s drugim ljudima, navikama, zdravlju, imovini itd.
Porodični život se tiče odnosa u porodici i zaštićen je od proizvoljnog i nezakonitog mešanja vlasti i drugih subjekata. Odnosi u porodici su privatna stvar te porodice, pa je eventualno mešanje u te odnose moguće jedino onda kada to zakon dopušta na primer, moguće je mešanje u slučaju nasilja u porodici ili zanemarivanja roditeljskih dužnosti prema deci.

Foto: Glas Podrinja

Pravo na poštovanje dostojanstva i na slobodan razvoj ličnosti; nepovredivost stana; tajnost pisama i drugih opštenja
Dostojanstvo podrazumeva i poštovanje časti i ugleda koje pojedinac uživa. Prema ljudima se svi organi vlasti moraju odnositi sa uvažavanjem – dostojno i sa poštovanjem, bez bilo kakvog omalovažavanja i nastupanja s pozicije moći.

Dom, odnosno stan i porodična kuća su nepovredivi. Izuzetno ulazak u tuđi stan ili druge prostorije moguć je na osnovu pismene odluke suda i bez odluke suda. U prvom slučaju, ulazak i pretres stana i drugih prostorija se vrše uz pravo držaoca da, sa još dva svedoka prisustvuje pretresu.
Drugi slučaj je moguć kada je to neophodno radi hapšenja učinioca krivičnog dela ili uklanjanja neposredne i ozbiljne opasnosti za ljude i imovinu (na primer, u slučaju požara).

Tajnost pisama i drugih sredstava opštenja obuhvata zaštitu tajne prepiske i drugih sredstava komuniciranja (telefonskih razgovora, elektronske pošte...)

Odstupanje je moguće samo na određeno vreme i na osnovu prethodno donete odluke suda (vođenje krivičnog postupka ili zaštita bezbednosti države).

Politička prava i slobode - Sloboda mišljenja i izražavanja
Politička prava i slobode se izvode iz narodne (građanske) suverenosti i priznata su u sklopu borbe za demokratiju. Ona čine temelje demokratije.

Svako ima pravo da slobodno izražava svoje mišljenje i da govorom, pisanjem, slikom ili na drugi način (putem medija, sredstava komuniciranja i dr.) traži, prima i širi obaveštenja i ideje.
Ova sloboda se sastoji od prava na formiranje i izražavanje sopstvenog mišljenja, kao i od prava na primanje obaveštenja, mišljenja i ideja od drugih.

Sloboda izražavanja se ne može koristiti na način koji bi vodio povredama prava drugih lica ili određenih društvenih vrednosti.

Biračko pravo; pravo na učešće u upravljanju javnim poslovima i pravo na peticiju
Biračko pravo je pravo da se bira i da se bude biran u organe vlasti, a zatim i pravo birača da se kandiduje i da bude kandidovan na izborima, da kandidatima javno postavlja pitanja, da bude pravovremeno, istinito, potpuno i objektivno obavešten o programima i aktivnostima podnosilaca kandidatskih listi i o kandidatima sa tih listi i druga prava, uključujući tu i pravo na korišćenje pravnih sredstava za zaštitu biračkog prava.

Pravo građana je da uzmu aktivno učešće u donošenju i sprovođenju odluka kojima se vodi državna politika i politika užih teritorijalnih zajednica. Učešće građana mora biti zasnovano na načelu jednakosti (bez diskriminacije).

Pravo na peticiju je pravo građana da sami ili zajedno s drugima podnose organima vlasti predloge, zahteve, predstavke i pritužbe.

Zaštita ljudskih prava – upravna i sudska zaštita
Upravna zaštita ljudskih prava ostvaruje se pred organima uprave (državnim, pokrajinskim, gradskim i opštinskim organima uprave i organizacijama i službama koje odlučuju o pravima i obavezama pojedinaca).

Na primer, kada naredi obustavljanje aktivnosti protivnih komunalnom redu, kakve su preterana buka ili bacanje smeća na nedozvoljeno mesto, komunalna milicija time štiti zdravlje ljudi i životnu sredinu. Isto tako, komunalna milicija učestvuje u održavanju javnog reda i mira, a javni red i mir ubraja se u važne preduslove za uživanje ljudskih prava.

Drugo, policija je dužna da pruža bezbednosnu zaštitu ljudima, a naročito da štiti njihov život, prava i slobode, lični integritet i imovinu od nezakonitih ugrožavanja. Takođe, organi uprave nadležni su da odlučuju o ostvarivanju niza prava, obaveza i pravnih interesa građana, čime se realizuju pojedini sadržaji ljudskih prava.

Na drugoj strani, organi uprave pri obavljanju svojih poslova, a naročito kada imaju ovlašćenja za ograničavanje pojedinih ljudskih prava, mogu i da nanesu povrede ljudskim pravima. Oni to mogu da učine aktivno (kršenjem prava), uskraćivanjem prava ili pasivno (nepreduzimanjem mera iz svoje nadležnosti). Kao prvo pravno sredstvo za zaštitu prava u takvim slučajevima predviđeno je pravo na žalbu.

Sudska zaštita ljudskih prava je glavni vid zaštite Zaštita se ostvaruje pred redovnim sudovima, na osnovu tužbe.

Ustavnosudska zaštita i specijalizovani organi
Osnovna uloga Ustavnog suda sastoji se u kontroli ustavnosti i zakonitosti opštih akata, s jedne strane, i zaštiti ljudskih prava, s druge strane.

Pred Ustavnim sudom se ostvaruje i jedan pojedinačni i neposredni vid zaštite ljudskih prava. Taj vid zaštite se ostvaruje na osnovu posebnog pravnog sredstva – ustavne žalbe. Tu žalbu može podneti lice koje smatra da su mu povređena ili uskraćena Ustavom zajemčena ljudska prava.

Da bi se žalba mogla podneti, potrebno je da budu iscrpena ili da nisu predviđena pravna sredstva.
Organi koji su specijalizovani za zaštitu ljudskih prava, kao što su ombudsmani, Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti i Poverenik za zaštitu ravnopravnosti.

Ujedinjene nacije i evropski sistem zaštite
U sistemu zaštite ljudskih prava u okviru UN mogu se razlikovati nadzorna tela koja su stvorena pojedinim međunarodnim ugovorima, s jedne, i organi i tela koji se zasnivaju na Povelji UN, s druge strane. Nadzorna tela su osnovana većim brojem značajnijih međunarodnih ugovora o ljudskim pravima.

Posebni organi i tela zasnovani na Povelji UN jesu Komisija za ljudska prava. U sistemu UN postoje i sudski organi s određenim nadležnostima u oblasti zaštite ljudskih prava, kakvi su Međunarodni sud pravde, Međunarodni krivični sud, kao i tribunali za bivšu Jugoslaviju i Ruandu.

Evropskom sudu za ljudska prava mogu da se obraćaju državljani Srbije i drugih zemalja članica Saveta Evrope, sa predstavkama zbog povreda ljudskih prava. Uslovi za podnošenje predstavke jesu da je reč o ljudskom pravu garantovanom navedenom konvencijom, da su iscrpeni unutrašnji pravni lekovi.