Značka po značka istorija

Milan (Mile) Miljković iz Šapca više od pet decenija strastveno i brižljivo sakuplja značke. Njegova kolekcija broji 40.000, a za ovaj, sada neobični hobi, zainteresovao se kao dečak.

-Prva značka koja mi je privukla pažnju bila je Saveza sokola Jugoslavije. Otac bio je član udruženja i čuvao je tu uspomenu. Moja prva značka je iz 1957. godine, ruska emajlirana sa natpisom „Miru-Mir“ i interesantno je da imam fotografiju iz 1968. gde nosim baš tu značku na džemperu. Mislim da je ona jedina koju sam ikada nosio, iako imam desetine hiljada – kaže Šapčanin o počecima.

Foto: "Glas Podrinja"

Strast koja traje 50 godina
Iz decenije u deceniju Milanova znatiželja, bila je sve jača.

-Ovaj hobi me interesuje preko 50 godina. Posedujem veliku koleciju, preko 30.000, bez duplikata koja je sređena, ali nije spakovana kako sam zamislio. Kroz sve ove godine, mnogo toga je nabavljeno kupovinom, razmenom, ili poklonom od prijatelja. Sva ta druženja, susreti, aukcije, obilasci buvljaka, donela su i nova interesovanja za mnogo toga. Tako da imam i knjige, monografije, dokumente, ordenje, medalje, novac, militarije vezane za Prvi svetski rat, radio prijemnike, ploče, fotografije, priveske, slike, sličice i albume.

Foto: "Glas Podrinja"

Ne može da zamisli svoju svakodnevicu bez hobija, interesovanja i čuvanja sećanja.

-Zamislite strast koja vas drži do duboke starosti. Sakupljanje značaka, kao i svi hobiji čuvaju od zaborava, bilo ličnog, ili sveopšteg, i sigurno su deo istorije sećanja. Retko ko da nema neki deo značke u svojoj fioci, značku izloženu na nekom panou ili albumu. Za neke to je preraslo u kolecionarstvo. Ono što ne možemo da dodirnemo, ne može da potraje. Sve te starine i predmeti su ogledalo vremena, i tragovi prošlosti. Treba živeti u sadašnjosti, ali ko ne zna ništa o prošlosti, teško će doneti prave odluke za budućnost. Kaže se da je čovek bez hobija, čovek bez duše i zbog toga smatram da su kolekcionari srećni ljudi.

Foto: "Glas Podrinja"

Značke su sećanja na prošlost
Kaže da nikada nije značke posmatrao kao modni detalj, niti ih je nosio na reveru odela. Na njih gleda kao na fragmente istorije i simbole vremena sa neverovatnim pričama.

-Bile su popularne ranije, te su i kolekcionari sedamdesetih i osamdesetih godina mogli da prošire svoju kolekciju. Velika većina firmi, čak i giganata više ne postoji. Značke su sećanja na njih. Svi ti predmeti i sitnice su moja sećanja, a može se reći i da su neki dokaz postojanja života. Uspomena su na vreme koje se neće vratiti, ali ga vredi sačuvati od zaborava. Pre svega kada su važile neke druge vrednosti, kada se živelo sporije, skromnije i čestitije – dodaje Miljković.

Foto: "Glas Podrinja"

Kada je reč o odabiru oblasti, sport nema konkurenciju, jer sakupljanje značaka češće je hobi muškaraca.

-Najviše se sakupljaju sportske, posebno one vezane za fudbal, bilo da su u pitanju klubovi, federacije, ili velika takmičenja.

Teško je proceniti vrednost kolekcije
Teško je odrediti materijalnu vrednost svakog predmeta čak i vrsnim poznavaocima bez sveobuhvatnog kataloga.

-Procena vrednosti je veoma teška. Ne postoji katalog, ne zna se tačan tiraž izdanja. Nema predložene cene, te za ljubitelje faleristike sve je stvar dogovora i tržišnih cena u datom trenutku. Za značke je postojalo nekoliko kataloga, privantih izdanja u malom tiražu, te su i retko dostupni. Najveći problem ovog hobija je na koji način složiti, odnosno sistematizovati velike kolekcije. Otežano je praćenje i proveravanje duplikata. Mnogi ne znaju šta je izdato tokom godina bez obzira na praćenje i interesovanje. Nemoguće je reći da ste sve sakupili, jer neka izdanja imaju varijaciju boja, a postoje i probne serije koje su bile samo kod naručioca. Zbog toga su falerističari uvek aktivni.

Foto: "Glas Podrinja"

Čuvari blaga i baštine
Smatra da ustanove kulture mogu biti dobar izvor informacija, čuvari blaga i baštine i kada je faleristika u pitanju.

-Mnogim kolekcionarima su njihovi hobiji dokaz postojanja, a većina ima istorijsko-muzejsku vrednost. Zbog čega se ovim muzeji ne bave ozbiljnije uvek je pod znakom pitanja. Verujem da bi to stručni kadrovi mogli da učine, jer su im dostupni katalozi i resursi. Svaki muzej treba da je živ organizam, a ne prašnjava arhiva. Oni treba da budu put do vremeplova, a većina su depoi. Šabac se ponosi sa svoja tri ordena dobijena u Prvom svetskom ratu, a orden Francuske legije časti se izlaže bez vrpce (trake) koja se na našim kupoprodajnim sajtovima može kupiti za 20 evra. Šabac bi trebalo da ima klub kolekcionara kako bi uvek bili u toku sa ponudom na tržištu. To bi bilo korisno i svakom muzeju, jer bi imao određeni broj spoljnih saradnika i time bi se stvorili i novi ljubitelji i čuvari baštine.

M.Ž.B.

* „Blago prošlosti u očima savremenika“: Projekat ostvaren uz podršku Grada Šapca. Stavovi izneti u podržanim medijskim projektima, nužno ne izražavaju stavove organa koji su dodelili sredstva.