Neverovatan putopis i istorijsko svedočanstvo

Rastko Petrović bio je prvi Beograđanin koji je posetio afrički kontinent pre jednog veka. Ova neobična avantura srpskog književnika, umetnika, diplomate Kraljevine Jugoslavije ostala je zapisana u putopisu „Afrika“. Delo nastalo 1928/29. godine privlači pažnju svojim umetničkim i literarnim sadržajem.

Foto: "Glas Podrinja"

Delo je jedinstven likovno-književni putopis koji po prvi put objedinjuje umetnički opus Rastka Petrovića nastao tokom njegovog putovanja u Afriku i savremenom čitaocu, pored originalnog teksta Afrike iz 1930. godine, nudi tumačenje istorijskog okvira, književnog i likovnog stvaralaštva i zaostavštine jednog od naših najznačajnijih avangardnih stvaralaca.

Rastko Petrović
Rastko Petrović bio je srpski književnik, romanopisac, pripovedač, esejista, slikar i diplomata. Rođen je 1898. godine u Beogradu gde je pohađao osnovnu školu i niže razrede gimnazije, ali već kao gimnazijalac odlazi na front, preko Albanije odlazi u Francusku. U Parizu upisuje pravo i tokom studija se druži s umetnicima, te počinje da piše pesme i pripovetke. Objavio je humoreskni roman “Burleska gospodina Peruna, Boga Groma”, zbirku pesama “Otkrovenje”. Putuje po Evropi i Africi, a Drugi svetski rat provodi u Sjedinjenim Američkim državama. Njegova druga značajna dela su: romani “Ljudi govore” i “Dan šesti”, putopis “Afrika” i zbirka pesama “Kosovski soneti”. Preminuo je 1949. godine u Vašingtonu, dok je radio na zbirci pesama “Ponoćna delija”. Rastko Petrović rođen je kao deveto dete oca Dimitrija i majke Mileve. On je mlađi brat Nadežde poznate likovne umetnice i Milice, pesnikinje.

Afrika u novom ruhu
Knjiga je nakon skoro jednog veka ugledala svetlost dana u ovom obliku, jer prvo izdanje štamparije “Geca Kon” nije obuhvatalo crteže, akvarele i fotografije nastale tokom putovanja u Afriku.
Neobična priča krije se iza starog izdanja. Iako je Rastko kao diplomata mogao da putuje kroz Afriku i boravi tamo, po povratku u Jugoslaviju mnogi su sumnjali u njegov opis i boravak na dalekom kontinentu.

Foto: "Glas Podrinja"

Delo je ponudio tada najpoznatijoj štamapriji „Geca Kon“, ali nisu bili zainteresovani da objave putopis. Od Petrovića je traženo da garantuje sa menicom od 30.000 tadašnjih dinara (prim. aut. današnja vrednost kuće na Dedinju). Menicu je potpisao Rastkov prijatelj Aleksandar Deroko. U Beogradu su verovali da je knjiga plod mašte i uticaj nadrealista, te je samo jedna fotografija nastala tokom putovanja objavljena i to kao naslovna na koricama.

Foto: "Glas Podrinja"

Multimedijalno delo ispred svog vremena
Po završetku Drugog svetskog rata i diplomatske službe u Čikagu, Rastko Petrović, ostaje da živi u Americi, a pomenute fotografije ostaju nepoznanica sve do njegove smrti 1949 godine. Kako nije imao direktnih potomaka zaostavština iz SAD-a pristigla je na adresu njegovih sestara. Pažljivo čuvani albumi u porodičnoj arhivi, na inicijativu Miloša Kolarža, potomka po ženskoj liniji Petrovića, unuka Milice (Petrović) Mišković, sestre Rastka i Nadežde Petrović dostupni su javnosti. Novo izdanje putopisa sadrži 195 ilustracija, od kojih su 92 originalne Rastkove fotografije i 68 njegovih akvarela, pastela i crteža.

Promocija Afrike u Šapcu
U Međuopštinskom istorijskom arhivu Šabac predstavljena je knjiga “Afrika” Rastka Petrovića. Na promociji putopisa govorili su Miloš Kolarž i Gordana Milosavljević Stojanović.
-Putopis „Afrika“ je decenijama inspirisao, ne samo pisce i one koji su živeli između dva svetska rata, već i sada nove mlade čitaoce koji iznova otkrivaju Afriku. Moram da napomenem da su diplomate kada su se spremale na put za Afriku čitale Rastkov putopis. Novo izdanje je drugačije, a baš kao što je Vinaver zapisao o Rastku, da je lelujavi lik sa freske, tako je i ovo delo novo otkrovenje za mene. Ono nije samo putopis, već i začetak antropološke studije, multimedijalno delo, drugačije i možemo slobodno reći avangardno za period u kom je nastalo. Rastko je bio vizionar, jer je pre jednog veka shvatio koliko je vaizelni momenat važan. Mislim da je njegova ideja bila potreba da se pronađe ono iskonsko u čoveku. Nešto čemu će se vratiti čitava civilizacija u jednom trenutku. Treba uzeti u obzir da je on kao mladić učestvovao u Prvom svetskom ratu i da je preživeo povlačenje preko Albanije, a zatim nastavio školovanje u Francuskoj. Imao je strašne uspomene na taj period i zbog toga potraga – rekla je urednica izdanja je Gordana Milosavljević Stojanović.

-Čitajući Afriku stekao sam vizuelnu predstavu o onome što je doživeo. No, kada sam video dva albuma i originalne fotografije, potpuno sam promenio doživljaj. Mislim da sam kao mladić i dečak opise izmšatao. Interesantno je da se u albumima pored fotografija nalaze crteži, mape, isečci iz novina bez nekog posebnog reda i redosleda. U toj masi uočio sam fotografije iz Afrike, i došao na ideju da mogu biti dopuna tekstu – naglasio je Miloš Kolarž i najavio novu knjigu iz porodične istorije.
U pripremi su lična pisma Nadežede Petrović nastala tokom njenog boravka u Minhenu na studijama koja je slala roditeljima. Kolarž veruje da će pisma pružiti nov pogled na ličnost poznate srpske slikarke.

M.Ž.B.

* „Blago prošlosti u očima savremenika“: Projekat ostvaren uz podršku Grada Šapca. Stavovi izneti u podržanim medijskim projektima, nužno ne izražavaju stavove organa koji su dodelili sredstva.