Statusni i društveni simbol žene

Nakit u tradicionalnoj kulturi Srbije nije imao samo estetsku, već simboličku i društvenu funkciju. Nosio se kao znak pripadnosti određenoj zajednici, statusa, bračnog stanja ili etničke grupe. U narodnoj kulturi, naročito među ženama, nakit je bio i sredstvo izražavanja identiteta, a često je imao i apotropejsku (zaštitnu) funkciju — verovalo se da štiti od uroka i nesreće. U pojedinim krajevima, poput Istočne Srbije, srebrni novčići i ukrasi su se nosili upleteni u delove nošnje, čime je pokazivano i bogatstvo porodice.

Foto: Narodni muzej Šabac

Nakit je bio i oblik pokretne imovine i sigurnosti u slučaju nevolje. Uloga nakita se prenosi i kroz običaje poput miraza, gde je imao značaj u ekonomskim i simboličkim razmenama. Muškarci su ga ređe nosili, a kada jesu, bio je znak moći, časti ili vojnog statusa.

Nakit više od ukrasa
Antropološka istraživanja ukazuju da nakit u Srbiji ima dugu kontinuitetnu liniju značenja — od praistorijskih fibula do savremenih oblika izražavanja pripadnosti i sećanja. Njegova uloga je menjana kroz vreme, ali je uvek ostajao važan nosilac društvenih simbola.

Foto: Narodni muzej Šabac

-Nakit je uvek imao višestruko značenje. Naš narod je u prošlosti negovao određenu sklonost za kićenje, pa se kao stalni pratilac narodne nošnje javlja nakit. U nakit uopšte spadaju dodaci koji se stavljaju na telo ili odeću, na istaknuta i lako uočljiva mesta, bez obzira na njihovu namenu. S obzirom na deo tela na kome se nosi, odnosno na deo tela koji se njime ukrašava, nakit se deli na nakit za glavu, nakit za vrat i grudi, nakit za struk i nakit za ruke - pojašnjava Aleksandra Jovanović, etnološkinja – antropološkinja Narodnog muzeja Šabac i dodaje da su nakit izrađivale kujundžije od najrazličitijih metala (srebro, bakar, mesing) koristeći se mnogobrojnim tehnikama koje se mogu primeniti za njegovu izradu.

Foto: "Glas Podrinja"

-U arhivskim dokumentima nema pomena da su kujundžije u Šapcu na početku XIX veka bili domaći majstori. U popisu stanovništva iz 1835. godine pominju se kirajdžije, za koje se predpostavlja da su privremeni stanovnici Šapca koji su dolazili poslom u Šabac i donosili gotove proizvode ili radili po narudžbini. Oni su dolazili sa juga Srbije, iz Makedonije, Bosne i Hercegovine. Međutim u drugoj polovini XX veka pojavljuju se majstori kujundžije koji su se naselili i postali stanovnici Šapca, koji izrađuju predmete i nakit za potrebe sela i grada. Nakit za glavu (šute igle, igle trepetljike, kuka igle, kuke i ukovi) izrađivan je od različitih materijala (srebra, bakra, mesinga), u tehnici livenja, filigrana, granulacije, pseudofiligrana, pseudogranulacije. Nosile su ga mlade kao deo nevestinskog oglavlja i udate žene u svečanim prilikama sve do dvadesetih godina XX veka, kada je izobičajen - napominje naša sagovornica i dodaje da su najrasprostranjeniji i ujedno i najfunkcionalniji nakit za glavu igle za kosu.

Foto: Narodni muzej Šabac

-Pored svoje praktične upotrebne funkcije one su i ukrasni detalj na ženskom oglavlju, jer su obično lepe izrade i dekorativne glave. Istovremeno one su i simboličko obeležje životnog i društvenog statusa, religiozne pripadnosti. Uz sve ovo nakit uopšte, pa i igle za glavu, nikada nije izgubio svoje prvobitno svojstvo, a to je da služe kao apotropejsko sredstvo. Žena, tj. mlada ga stavlja na sebe da se zaštiti od zlih sila, jer je na dan svadbe ona je izložena pogledima svatova, među kojima ima i onih sa „urokljivim“ očima.

Nakit je bio i oblik pokretne imovine i sigurnosti u slučaju nevolje. Uloga nakita se prenosi i kroz običaje poput miraza, gde je imao značaj u ekonomskim i simboličkim razmenama. Muškarci su ga ređe nosili, a kada jesu, bio je znak moći, časti ili vojnog statusa

Nakit u Mačvi i Pocerini
Nakit koji je na glavi nosila žena šabačkog kraja (Mačve i Pocerine), doživljavao je transformaciju tokom vremena.

Foto: Narodni muzej Šabac

-Do osamdesetih godina XIX veka on je mnogobrojniji i raznovrsniji, da bi se kasnije sveo na konđu, ubradač i metalni nakit koji ih je ukrašavao. Nakit koji se čuva u našem muzeju, na ovom prostoru je bio u upotrebi u XIX i početkom XX veka. Za mnoge primerke se može pretpostaviti da su izrađeni po uzoru na srednjovekovni nakit, pošto su ukrasne igle za kosu ili igle za pričvršćivanje oglavlja vrlo slično oblikovane kontinuirano od srednjeg, pa sve do kraja XIX veka. Ovaj nakit se čuvao kao porodična dragocenost i prenosio se sa generacije na generaciju. Nakit koji je mlada morala imati je bio vrlo skup, pa samim tim i nedostupan svima. Imale su ga i nosile samo neveste iz bogatih kuća, pa se ponekad dešavalo da su ga pozajmljivale svojim drugaricama koje nisu bile u prilici da ga dobiju.

Aleksandra i napominje da je najbolji primer za višefunkcionalnost nakita, u ovom slučaju višefunkcionalnost nakita za glavu, jeste nevestinsko oglavlje. U zbirci nakita Etnološkog odeljenja Narodnog muzeja u Šapcu čuva se i nevestinski nakit koji je predstavljao deo mladinog oglavlja u šabačkom kraju. To su igle za glavu, tzv. šute igle, kuka igle, kuke i ukovi.
-Promena statusa ženske osobe od neudate u udatu, predstavlja trenutan prelaz iz jedne kategorije u drugu, koji iziskuje ritual, a nakit prati i simbolički. Nakitom i ukrašavanjem udavača obaveštava zajednicu da se odvaja od svoje dotadašnje uloge devojke. Nevesta takođe nosi sav nakit koji je nosila kao devojka, ali još bogatiji i raskošniji, uz dodatak nevestinskog oglavlja, koje je prvi put stavljala na dan venčanja i nosila u svečanim prilikama za sve vreme trajanja statusa neveste. Nevestinski nakit je najkompletniji i najbogatiji, jer mu se pored obeležavanja važne promene u životu žene pridaje značajna zaštitna uloga u novosklopljenoj zajednici, posebno zbog budućeg poroda. Rođenjem prvog deteta nevesta stiče društveni položaj koji se najviše ceni, a to je položaj udate žene, propraćen smanjenjem količine nakita na oglavlju.

Promena tokom Prvog svetskog rata
Aleksandra Jovanović pojašnjava da su društvene promene i tragični događaji koji su zadesili Srbiju, pa samim ti Mačvu i Pocerinu, tokom Prvog svetskog rata, uticali su na to da dođe do promena u načinu odevanja i ukrašavanja žena na ovim prostorima.

Foto: Narodni muzej Šabac

-Žene Mačve i Pocerine izbacile su iz upotrebe konđu i ubradač, pa samim tim i sav mnogobrojni nakit koji ih je do tada krasio na glavi, pošto je bilo neumesno nositi na glavi beli ubradač kada je postradao veliki broj stanovništva. Takav tip oglavlja koje su nosile udate žene šabačkog kraja sve do austrijske okupacije zamenjen je jednostavnom četvrtastom maramom. Skidanjem konđe, ubradača i nakita koji se na njima nosio, žena je izgubila do tada vidno obeležje svog društvenog statusa, pošto je dotadašnje oglavlje bilo znak da je žena koja ga nosi udata. Takvo obeležje sada je predstavljala marama. Jedino je boja marame na neki način označavala status žene (mlađe žene su nosile bele ili marame otvorenih boja, dok su starije nosile žute ili «zeitunli» - zelene marame). Zahvaljujući značaju koji su naše žene pridavale nakitu koji na sebi nose, kao i porodičnoj tradiciji, mnoge porodice u šabačkom kraju sačuvale su uglavnom nakit za glavu - šute igle, kuka igle, kuke i ukove.

Foto: Narodni muzej Šabac

Sakupljanjem na terenu, kao i otkupom i poklonima građana, zbirka nakita etnološkog odeljenja Narodnog muzeja u Šapcu obogaćena je ovim dragocenim materijalom, koji će možda jednoga dana poslužiti kao inspiracija zanatlijama i umetnicima za stvaranje savremenih komada nakita po uzoru na nakit za glavu žena u Mačvi i Pocerini iz XIX i s početka XX veka.

M.Ž.B.

„Blago prošlosti u očima savremenika“: Projekat ostvaren uz podršku Grada Šapca. Stavovi izneti u podržanim medijskim projektima, nužno ne izražavaju stavove organa koji su dodelili sredstva.