Redovni pregledi su najbolji indikatori

Preventivni pregledi omogućavaju rano otkrivanje bolesti čak i u početnim fazama, što značajno povećava uspešnost lečenja.

- Redovni pregledi su ključni u očuvanju zdravlja i prevenciji bolesti. Prvenstveno, zato što nam služe za rano otkrivanje bolesti, ukazuju na stanja u početnoj fazi što utiče na uspešnost u lečenju i povoljnu prognozu. Kad je reč o hroničnim bolestima kao što su dijabetes i hipertenzija, redovni pregledi nam služe za prilagođavanje terapije, sprečavanje komplikacija i generalno, praćenja bolesnika. Koliko često treba odlaziti na preventivne preglede? Obično, stariji pacijenti sa više komorbiditeta jednom godišnje, dok mlađa populacija bar jednom u dve godine, da se odradi kompletan sistematski pregled. Laboratorijski nalazi, EKG pregled, fizikalni pregled lekara i na osnovu toga dalja procena za neke dodatne preventivne preglede odnosno skrining preglede u smislu hop testova kod određene populacije ljudi. Za žene preko 50 godina mamografija i ginekološki papa testovi svakako. Eventualno, kolonoskopija kod pacijenata koji su imali tegobe poput anemije - navodi dr Mina Stošić, specijalizant interne medicine.

Ključne preventivne mere
Kontrola holesterola, dijebetesa, kontrola bolesti kao što su hipertenzija, hiperholesterolemija, ključni su za očuvanje zdravlja i prevenciju bolesti kada je kardiovaskularni sistem u pitanju. Sve su to indikatori, usko povezani sa rizikom od srčanih oboljenja, moždanog udara i nekih drugih stanja.

- Prvenstveno holesterol koji nam je neophodan za normalno funkcionisanje organizma. Međutim, velika količina lošeg holesterola, koja može da se taloži u zidovima arterija i da stvara plak, dovodi do suženja krvnog suda. To dalje otežava protok krvi i može da dovede do srčanog i moždanog udara. Ta kompletna laboratorija nam služi, između ostalog, za merenje i određivanje lipidnog statusa. Na osnovu toga možemo da procenimo vrednosti takozvanog lošeg i dobrog holesterola i opredelimo po potrebi terapiju koja će lipidni status dovesti u referentne vrednosti. Takođe, praćenje pacijenata sa hipertenzijom je jako bitno jer povišen pritisak ukoliko nije regulisan može da dovede do rizika za bolesti bubrega, srca, moždanog udara. Preventivne mere u smislu smanjivanja unosa soli, povećanje fizičke aktivnosti, prestanak pušenja, su prva preporuka – ističe dr Stošić.

Kontrola holesterola, dijebetesa, kontrola bolesti kao što su hipertenzija, hiperholesterolemija,
ključni su za očuvanje zdravlja i prevenciju bolesti kada je kardiovaskularni sistem u pitanju. Sve su to indikatori, usko povezani sa rizikom od srčanih oboljenja, moždanog udara i nekih drugih stanja

Na pregled se svakako treba javiti ukoliko pacijent primeti iskakanja u vrednosti krvnog pritiska, naročito ako se ona često ponavljaju. Najbolje je odmah reagovati kako bi se dobila adekvatna terapija, ili da se postojeća koriguje. Važno je i ne prekidati je samoinicijativno, čak i kada se osećate bolje, jer to može dovesti do naglog pogoršanja stanja, ističu lekari.

- Dešava se da ljudi kada dobiju adekvatnu terapiju i bude im bolje, prestanu da je uzimaju, ili sami smanje dozu što nije dobro. Može da se desi da ako je u pitanju visok pritisak, on ponovo naglo skoči, a onda bude teže vratiti ga u normalu. Oni koji imaju inače nizak krvni pritisak, i imamo verifikovano da je takav, ne lečimo ih u smislu da im dajemo nešto za podizanje pritiska, osim ukoliko, naravno, to ne dovodi do nekih smetnji u funkcionisanju – objašnjava doktorka.

​Ne čekajte da se simptomi pojave. Umesto da reagujete, delujte proaktivno. Kao što ističe doktorka Stošić, prevencija hroničnih bolesti počinje redovnim pregledima i promenom navika. Bilo da se radi o kontroli krvnog pritiska i holesterola, ili pak o mamografiji i drugim skrining testovima, rano otkrivanje je najmoćnije oružje.

S.G.

* „Zdravlje u fokusu: vodič za generaciju 50+“: Projekat ostvaren uz podršku Grada Šapca. Stavovi izneti u podržanim medijskim projektima, nužno ne izražavaju stavove organa koji su dodelili sredstva.