Dijabetes i svest o bolesti

Promenom navika i pravovremenim pregledima možemo mnogo da doprinesemo tome da bolest bude prepoznata i kontrolisana. „Dijabetes nije samo medicinski problem, on utiče na svakodnevicu, posao, porodicu i kvalitet života“, kaže dr Slavica Urošević za Glas Podrinja.

Foto: Privatna arhiva

Koliko je danas dijabetes zastupljen u Srbiji i da li broj obolelih raste iz godine u godinu? Ko je u riziku?
-Šećerna bolest prestavlja jednu od najznačajnijih hroničnih nezaraznih bolesti našeg doba. Opterećenje dijabetesom u svetu pokazuje rastući trend tokom predhodnih decenija, kao i porast smrtnosti od dijabetesa. Srbija se suočava sa zabrinjavajućim podacima o dijabetesu: procenjuje se da oko 500.000 odraslih građana ima dijagnostikovan dijabetes, dok čak 270.000 naših sugrađana i ne zna da ima problem sa šećerom u krvi. Ono što dodatno zabrinjava jeste da polovinu obolelih čini radno sposobno stanovništvo, što ovu bolest čini ne samo zdravstvenim, već i društvenim izazovom. U riziku da dobiju dijabetes spadaju osobe koje su gojazne, fizički neaktivne, imaju porodičnu istoriju dijabetesa, visok krvni pritisak, visok nivo holesterola, ili su starije od 45 godina. U medicinske i genetske faktore spadaju porodična istorija, genetska predispozicija, visok krvni pritisak i holesterol, sindrom policističnih jajnika i gestacijski dijabetes.

Mnogi dijabetes nazivaju „tihim ubicom“. Zašto bolest često prolazi neprimećeno do trenutka kada nastanu komplikacije?
-Dijabetes je podmukla bolest, koja dugo prolazi bez simptoma, neprimetno, a povišen šećer vremenom nepovratno oštećuje nerve i krvne sudove i može dovesti do hipertenzije, infarkta srca, moždanog udara, slepila, gangrene noge, teškog oštećenja bubrega, povećava sklonost ka infekcijama i smanjuje osećaj bola, pa dijabetičari često ne osete bol u toku infarkta i ne obrate se lekaru.

Koje su prve promene u organizmu koje bi trebalo da nas upozore da proverimo nivo šećera u krvi?
-Najčešći simptomi dijabetesa su prekomerna žeđ, učestalo mokrenje, neobjašnjiv gubitak težine i pojačan osećaj gladi. Ostali uobičajeni znaci uključuju umor, zamagljen vid, suva usta, svrab i sporije zarastanje rana ili česte infekcije. Simptomi se mogu razlikovati od osobe do osobe i mogu ostati neprimećeni, posebno kod dijabetesa tipa 2. Osim uobičajenih simptoma, izdvajaju se i „ostali“ kao što su genitalni svrab ili česte urinarne i gljivične infekcije, razdražljivost/česte promene raspoloženja/snižena tolerancija, suva koža i sporije zarastanje rana, trnjenje u rukama i nogama (parestezije), problemi u seksualnoj funkciji, komplikacije na očima - dijabetesna retinopatija, bubrežne komplikacije - dijabetesna nefropatija, neurološke komplikacije, kardiovaskularne komplikacije – hipertenzija, dijabetesno stopalo.

Koliko je važna rana dijagnoza i redovne kontrole u sprečavanju komplikacija?
-Rana dijagnoza i redovne kontrole su od ključnog značaja za sprečavanje komplikacija, jer omogućavaju pravovremeno lečenje, koje često podrazumeva manje invazivne metode i poboljšava šanse za izlečenje. Kada se bolest otkrije na vreme, lakše se sprečava njeno dalje napredovanje, širenje i razvoj teških posledica.

Foto: Canva

Kakvu ulogu u prevenciji dijabetesa imaju pravilna ishrana i fizička aktivnost?
-Pravilna ishrana i fizička aktivnost su od ključne važnosti za prevenciju dijabetesa, jer pomažu u održavanju zdrave telesne težine, poboljšavaju osetljivost ćelija na insulin i direktno utiču na regulaciju nivoa glukoze u krvi. Pravilan unos nutrijenata: ishrana bogata voćem, povrćem, integralnim žitaricama i nemasnim proteinima pomaže u održavanju stabilnog nivoa šećera u krvi. Fizička aktivnost povećana osetljivost na insulin: bilo da je u pitanju aerobno vežbanje, treninzi snage ili vežbe fleksibilnosti. To znači da telo može efikasnije da koristi insulin za unos glukoze iz krvi, što pomaže u prevenciji dijabetesa.

Da li se dijabetes tip 2 može izbeći ili čak delimično povući ako se bolest otkrije na vreme i promeni stil života?
-Da, dijabetes tip 2 se može izbeći ili ući u remisiju ukoliko se na vreme otkrije i promeni stil života, posebno ako je bolest u fazi predijabetesa ili je rano dijagnostikovana. Ključne promene uključuju poboljšanje ishrane i redovnu fizičku aktivnost, što može dovesti do povlačenja simptoma ili sprečavanja progresije bolesti i na taj način smanjiti rizik od komplikacija.

Kako stres, manjak sna i brzi tempo života utiču na pojavu i kontrolu dijabetesa?
-Stres, bilo fizički ili mentalni, ima značajan uticaj na nivo šećera u krvi. Telo prirodno reaguje na stres oslobađanjem hormona kao što su adrenalin i kortizol, koji mogu izazvati porast nivoa glukoze u krvi. Za osobe sa dijabetesom, upravljanje ovim efektima je ključno za održavanje stabilnog nivoa šećera u krvi. Kada je osoba pod stresom ili oseća pretnju, telo aktivira reakciju „bori se ili beži“. Iako je ova reakcija korisna u kratkim periodima, ako stres postane dugotrajan ili hroničan, može dovesti do povećanja nivoa glukoze u krvi. Dugoročni stres zbog fluktuacija nivoa šećera može takođe negativno uticati na mentalno i fizičko zdravlje, čineći kontrolu dijabetesa težom.

Koju poruku biste uputili osobama koje žive s dijabetesom, ali i onima koji misle da ih ova bolest ne može pogoditi?
- Dijabetes može uticati na ljude u bilo kom životnom dobu, pa su neophodni integrisani napori za prevenciju i lečenje tokom celog života i podršku osobama sa dijabetesom. Svetski dan borbe protiv šećerne bolesti treba sve da nas podseti na značaj prevencije tipa 2 dijabetesa - usvajanje zdravijih životnih stilova koji smanjuju rizik od razvoja ove bolesti ali i brojnih drugih stanja, i time ostvari sveobuhvatan uticaj na unapređenje zdravlja.

S.G.

* „Zdravlje u fokusu: vodič za generaciju 50+“: Projekat ostvaren uz podršku Grada Šapca. Stavovi izneti u podržanim medijskim projektima, nužno ne izražavaju stavove organa koji su dodelili sredstva.